Уколико се испостави да су те оптужбе тачне, немачким произвођачима аутомобила прете баснословне казне, објашњава дописник „Политике“ из Немачке Ненад Радичевић за Спутњик, који каже да постоји могућност и да је по среди политичка прича, с обзиром да су бројни немачки политичари, поготову из странака које су на власти, били у управним одборима великих немачких ауто-гиганата.
„Сада лево оријентисани, пре свега Зелени, оптужују немачке политичаре да су били сувише попустљиви према аутомобилској индустрији. Опозиција оптужује и немачког министра саобраћаја Александра Добринта да није успео да реши ни прошлу аферу, те да је он један од криваца за скандале који ће утицати не само на аутомобилску индустрију, већ и на целу немачку економију“, упозорава Радичевић.
Када је реч о самој Хришћанско-демократској унији Ангеле Меркел, чији је Добринт члан, објашњава Радичевић, она га не критикује, већ све оптужбе баца на терет аутомобилске индустрије са жељом да, у неку руку, прикрије сопствену одговорност у односу према ауто индустрији и инсистира на томе да произвођачи аутомобила самостално среде ствари и да почну са применом свих закона и прописа у Немачкој.
Радичевић каже и да када се на ово све дода да су у Немачкој за два месеца парламентарни избори, та тема поприма додатне димензије, поготову што свака таква прича постаје и делом аргумент политичких партија у предизборној кампањи.
Иначе, аферу са немачким ауто-гигантима разоткрио је лист „Шпигл“ објавивши чланак под називом „Картел: Тајни договори аутомобилских концерна“.
Наиме, како пише лист, највећа немачка тројка, коју чине „Фолксваген“, укључујући „Ауди“ и „Порше“, затим „Дајмлер“, који производи „Мерцедес“ и „Смарт“, као и и „Бе-Ем-Ве“, још од деведесетих година прошлог века кршила је прописе о конкуренцији договарајући се о бројним техничким и економским питањима око производње, цене, пласмана и развоја возила, а све у циљу сузбијања конкуренције.
Како се прецизира, стотине руководилаца редовно се састајало у 60 различитих радних група, а договори су се односили на избор добављача и самих компонената које ће бити коришћене у изради аутомобила, затим да ли ће користити бензин или дизел моторе, као и које ће кочнице, мењаче, квачила или пак покретне кровове уграђивати.
Радичевић каже да уколико се испостави да су оптужбе тачне, немачким ауто-гигантима прете казне у висини од чак десетак милијарди евра.
Према његовим речима, до тог открића је дошло тако што су прошлог лета, у јеку афере са дизел моторима, челници „Фолксвагена“, а затим и „Дајмлера“ послали писмо немачким властима у којем су разоткрили тај скандал. Наиме, у писмима је пријављено око 200 руководилаца пет компанија који су учествовали у договорима.
Међутим, након што је информација процурила у јавност, и „Фолксваген“ и „Дајмлер“ су одбили да се изјасне о тим оптужбама, а једино се огласио „Бе-Ем-Ве“ рекавши да се није договарао са својим конкурентима о емисији штетних гасова.
Радичевић каже и да су договори тих компанија допринели и превари око дизел возила прошле године, будући да су се сагласиле око коришћења мањег резервоара за раствор који служи за умањење емисија штетних гасова. После се испоставило да то није довољно да се та емисија умањи приликом нормалне вожње, већ искључиво током тестирања возила.
Ова вест је, истиче он, утицала и на то да су акције немачких ауто-гиганата, који укупно запошљавају преко 800.000 људи, већ пале, иако је још рано проценити колика би укупна штета од овог скандала могла бити.
