Професор Грајф, који је главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“, рекао је у разговору за „Новости“ да су он и председник института рабин Абрахам Кригер дошли у Београд да „изразе противљење хрватским покушајима да преиначе историју“.
„Када је реч о кардиналу Алојзију Степинцу, рећи ћу вам кратко: Његова канонизација је сама по себи злочин, а људи који намеравају да га канонизују су злочинци. То је подсмевање жртвама. Свако ко је подржавао злочиначки режим попут усташког не заслужује никакву награду“, рекао је Грајф.
Он је додао да сам покушај релативизације и брисања историје Јасеновца личи на покушаје да се укине Холокауст, што је „врло опасан феномен“.
Грајф је истакао да је поражавајуће то што многе његове колеге историчари не знају ништа о Јасеновцу.
„Чак не знају ни у којој је држави био, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти, већ историја зверстава, зла, садизма и нечовештва. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу“, наводи Грајф.
Он је навео да се логор Јасеновац и други из његовог „система“ разликују од осталих нацистичких логора јер су, према сведочењима преживелих, мучења у Јасеновцу била много монструознија него у Аушвицу и осталим нацистичким логорима и зато што је настао и постојао без учешћа немачких војника.
„Био је то пакао на земљи. Зато су у Јасеновцу хрватске руке потпуно прекривене крвљу“, оценио је Грајф.
Професор Грајф, који се у последње две године бави проучавањем Јасеновца и најављује објављивање књиге „Јасеновац — Аушвиц Балкана“, наводи да је Јасеновац јединствен и по томе што је имао логоре за децу.
„Немци су имали логоре за жене, мушкарце или мешовите у којима су са одраслима била и деца. А Хрвати су отишли корак даље и имали чак дечје логоре. Страхота“, рекао је Грајф и додао да је „страшна и неоспорна истина“ да су чак и немачки официри при посети Јасеновцу и другим логорима у Хрватској били згранути бруталношћу коју су у њима видели.
Професор је потом подсетио да је тако 10. јула 1941. немачки војни аташе у Загребу Едмонд фон Хонстенау написао Хајнриху Химлеру да су немачке трупе „неми сведоци бруталности усташа над Србима, Јеврејима и Ромима“.
Професор је навео да је због свих страхота које је сазнао о жртвама Јасеновца у последње две године, одлучио да део свог рада посвети њиховим животима истакавши да је сигуран да „њихове убице, Хрвати, са својим пријатељима“ неће успети да „избришу трагове злочина, поново пишу историју и да изврну чињенице“.
