Радници Фабрике шинских возила „Гоша“ у Смедеревској Паланци данас су одлучили да наставе штрајк и да га радикализују, изјавио је Спутњику председник Удружења гранских синдиката (УГС) Независност у тој фабрици Љубомир Савић. Од тога их није одвратило ни упозорење министра привреде да је држава спремна да репрограмира дугове „Гоше“ тек када се радници врате на посао, или им прети стечај, али ни данашња посета представника кинеског „Хестила“, власника смедеревске железаре, потенцијалног спасиоца „Гоше“.
Савић је Спутњику пренео да је јутрос кинеска делегација, у којој су били представник власника, финансијски директор и директор транспорта, прегледала свих 11 вагона, али и фабрику како би видели у каквом је стању. О томе ће известити претпостављене у Смедереву, након чега ће „Гоша“ добити њихов коначан став да ли купују вагоне.
„Рекли су да су у ’Гоши‘ искључиво због тога што их је влада замолила да дођу и да помогну. Када би било среће и договора има пуно производа које би ми могли да радимо за Железару. Њима требају вагони за унутрашњи и за спољни саобраћај, и ми радимо све те врсте вагона и још неке ствари“, каже председник синдиката Независност у „Гоши“.
По његовој процени, чак и да се договор са Кинезима заврши најповољније по „Гошу“, најмање две недеље ће се чекати да се то реализује и да са те стране стигну неке паре. Друга варијанта која је помињана, да вагони преко СДПР-а оду за иранског купца, трајала би још дуже. Не видимо на помолу неке паре, закључује Савић и подсећа да већ дуже од два месеца запослени ништа нису примили.
А власник „Гоше“, ко год то био, јер је изгледа и то непознаница, радницима којих је 346, за плате већ дугује око 1,5 милиона евра. Зато им је предлог да и даље раде без пара био неприхватљив.
Агонија фабрике у Смедеревској Паланци предуго траје, али је први пут јавност схватила озбиљност ситуације када је њен радник Драган Младеновић финансијске проблеме прекратио на најдрастичнији начин, одузевши себи живот. Запосленима није исплаћено више од 20 зарада.
Али „Гоша“ дугује и држави, и то 512 милиона динара, јер више од четири године приватни послодавац, словачка фирма ЖОС „Трнава“ није уплаћивала порезе и доприносе.
Почетком априла ове године, „Гошу“ је од словачке фирме у потпуности преузео „Лиснарт холдинг лимитед“, који је заведен и у Агенцији за привредне регистре, али је све друго остало по старом. Отуда и сумња радника да се иза новог имена крије стари власник, који је само покушао да са себе скине одговорност формалном продајом фирме.
Те сумње подгрева чињеница да се нови власник откад је преузео „Гошу“ још није појавио у фабрици нити у њу уложио макар један динар.
Како сада распетљати врзино коло? Нови генерални директор „Гоше“ Милутин Шћепановић, за кога, по Савићевим речима, нико не зна ко га је поставио на то место, истиче да је захтев за исплатом зарада легалан, али да не може ништа да учини због блокаде рачуна. А за деблокаду рачуна је потребан репрограм дугова.
Према речима министра привреде Горана Кнежевића пак држава је спремна да у складу са законом направи репрограм обавеза „Гоше“ и према Фонду за развој и према Пореској управи, али тек у случају да „Гоша“ почне да ради, што је гаранција да роба може да стигне до купца.
И тако су на крају опет радници постали проблем. У решавање агоније „Гоше“ сви су се укључили сем власника. За почетак би било добро да се зна макар ко је у питању. То није пошло за руком ни држави.
„Ми смо покушали више пута да контактирамо нове власнике, тражили смо контакт адресе на прошлом састанку са директором, који има неке контакте са новим власницима. Нисмо их добили“, рекао је министар Кнежевић.
Коментаришући најновија збивања у „Гоши“, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је за њега „фасцинантна чињеница да држава показује апсолутну немоћ“, али не само зато што не може да нађе власника и са њим директно разговара, него, каже он, и због тога што је толерисала ситуацију да у последњих пет година није наплаћивала порезе и доприносе, оно што представља њен изворни приход.
„Ја као грађанин заиста морам да се запитам шта држава ради, ако не функционише, односно не ради оно што јој је основна функција, а то је да води рачуна о својим основним приходима, из којих се пуни буџет Србије и из којих се алиментирају остале потребе“, истиче Савић за Спутњик. Он указује и на другу важну ствар — да држава није искористила своје право да некоме ко послује у Србији наметне вољу да поштује српске законе.
Савић каже и да му „никако не иде у главу да држава, уместо да заузме тврд став према власнику, она очигледно заузима тврд став према радницима“. Тај систем — прекините штрајк па ћемо разговарати — имао би, каже, смисла када би држава раскинула уговор са власником „Гоше“, па евентуално она неко време била већински власник.
У реду је, сматра професор Економског факултета, то што држава покушава да са „Хестилом“ нађе решење, али се и пита како то изналази посао за „Гошу“, а не зна ни ко је власник.
„Власник је ипак власник, тако да мени није јасна улога државе. Хтела би да ради нешто што у ствари не треба да ради, а није радила оно што је требало да ради“, закључио је Савић за Спутњик.
