Пошто је 5. јуна и формално ушла у Алијансу и тиме постала дио њене оперативне зоне деловања, постало је у неку руку излишно лицитирати о могућем инсталирању НАТО базе у Црној Гори. Ако ни због чег другог, а оно имајући у виду да је свака војна база суштински — касарна, па се лако намеће закључак да се и свака касарна данас у Црној Гори у неку руку може сматрати НАТО базом.
Право питање зато није да ли ће бити НАТО базе у Црној Гори, већ да ли ће се у будућности десити инсталирање какве значајније војне инфраструктуре у тој земљи. И то је нешто што неподијељено изазива зебњу међу црногорским грађанима, било да су били за или против НАТО интеграција.
Ипак, први од високих црногорских званичника који је сугерисао могућност да Црна Гора уступи дио своје територије на коришћење НАТО-У био је премијер Душко Марковић, који је прије неколико мјесеци у интервјуу за магазин „Тајм“ тада отворено нудио луку Бар за војне потребе, а вјероватно све у жељи да се што више допадне америчким менторима.
„Ова лука је стратешки важна за противнике НАТО-а, посебно након конфликта у Сирији када је Русија почела да тражи добру морску базу у топлијим морима“, изјавио је тада Марковић за амерички магазин.
Реакција готово цјелокупне опозиције на ту Марковићеву изјаву била је прилично индикативна, када су практично сви у опозицији како противници, тако и подржаваоци НАТО-а, снажно дигли глас против поменутог јавног иступа премијера. Оно што је сасвим очигледно јесте да Црногорци по свој прилици неће са симпатијама посматрати потенцијални боравак страних војника на својој територији, па макар они били и „савезнички“.
Ситуацију је за сада релаксирао црногорски министар одбране Предраг Бошковић који је рекао да, према његовим информацијама, не постоји ниједна иницијатива постављања НАТО база у Црној Гори.
„Све и да Црна Гора жели да то тражи у овом моменту, мислим да то тренутно није од интереса за НАТО, већ су то нека друга жаришта, неке друге дестинације“, саопштио је Бошковић.
Наравно, има доста истине у размишљању да инсталирање озбиљније војне инфраструктуре и ефектива у Црној Гори у овом тренутку није нарочито интересантно за Сјеверноатлантску алијансу, нарочито имајући у виду да се НАТО већ у значајној мјери проширио према Истоку, па су територије земаља попут Турске, Грчке, или оних чланица које имају приступ црноморском акваторију по свом географском положају знатно занимљивије за стратеге НАТО-а.
Оно што би заиста требало да забрине становнике Црне Горе јесте посве непријатна чињеница да не треба очекивати да би ико Подгорицу озбиљније питао за мишљење, уколико неко од званичника Алијансе заиста донесе одлуку да стационира значајније војне потенцијале или трупе у Црној Гори.
Наравно, Врховни командант НАТО снага за Европу Куртис Скапароти недавно је куртоазно изјавио да ће Црна Гора сама донијети одлуку о евентуалној изградњи база Алијансе, али да ће се о томе питати и друге чланице тог војног савеза.
„То ће бити одлука Црне Горе, али и осталих чланица Алијансе“, поручио је командант НАТО-а у изјави за црногорски национални сервис.
Нема сумње, уколико буде постојала процјена да би војна база у Црној Гори била нешто што је у интересу НАТО-а, како тренутно ствари стоје, то би у виду директиве само даље било прослијеђено на извршење црногорским властима. Црну Гору засигурно нико не би ни питао да ли заиста жели војну базу на својој територији. Уосталом као што је нико није ни питао да ли жели у НАТО…
