Иако је председник Си Ђинпинг у говору на самом почетку војне параде рекао да Кина никада неће дозволити да изгуби „ни комад своје територије“, те да ће „кинески народ чувати мир, али да неће учествовати у инвазији и експанзији“, његове речи су само врх леденог брега онога што је Кина том приликом заиста демонстрирала.
Наиме, 12.000 војника који су продефиловали ободима пустиње Гоби, уз представљање 700 јединица најмодерније војне технике, од којих чак 40 одсто до сада никада нису биле показане јавности, дали су јасан сигнал да ће војска чврсто стајати уз свог партијског лидера и председника, сматра Јован Чавошки са Института за новију историју Србије.
Један од доказа за то је да је на челу колоне прво ишла застава Комунистичке партије Кине, затим застава Народне републике Кине и тек после застава армије. Поред тога, битно је напоменути и да је војска, након поздравног обраћања Сија, председника уместо „Здраво команданте!“ поздравила повиком „Здраво лидеру!“, објашњава он за Спутњик.
Поврх свега, додаје Чавошки, Си Ђинпинг је први пут био обучен у обичну војничку униформу уместо свечане, што иде у прилог тврдњи да је на паради наглашена лидерска политичка и партијска улога коју он има у том систему — његов доминантан положај и веза која треба да опстане и која ће се унапређивати између њега лично и армије коју предводи.
Говорећи о војном аспекту, војни аналитичар Александар Радић каже да је Кина за последњих 20 година успела да од једне земље, која је располагала масовном, али слабо опремљеном војском, дође до позиције са које ће у будућности диктирати динамику развоја нових борбених система.
„Радили су то постепено, купујући лиценце или често бескрупулозно копирајући решења пројектована у Русији. Међутим, парада је показала да Кина сада може да прави све, од савременог борбеног тенка, за који више не може да се каже да је пука копија руског, преко нових самоходних артиљеријских система, затим широког избора оклопних борбених возила разних намена и вишецевних лансера ракета“, истиче он.
Поред тога, наводи Радић, представљена је нуклеарна моћ земље, док су небом пролетели потпуно нови пројекти летелица које тек улазе у наоружање.
„То је оно што издваја Кинезе у односу на остале водеће силе света — Америка и Русија представе по један нови авион, попут Ф-35 и Т-50, Кина прикаже неколико пројеката“, додаје српски војни експерт.
Да су авиони привукли највећу пажњу војних стручњака потврђује и Јован Чавошки, који издваја појављивање новог кинеског авиона пете генерације Ј-20, а приказане су и модернизоване верзије стратешких бомбардера Х6, као и унапређени Ј-11 намењеног за коришћење над Јужнокинеским морем, имајући у виду да му је продужен домет летења.
Не треба занемарити ни друге аспекте наоружања које је Кина представила, напомиње Чавошки, и каже да је међу њима изузетно интересантна нова мобилна интерконтинентална балистичка ракета ДФ31АГ која има домет од преко 10.000 километара, затим много јединица оклопне технике, као и тенк Тип 99.
„Ова парада је са том модернизованом техником показала да кинеска армија представља респектабилну војну силу, како у регионалном, тако и у међународном контексту, што показује да упркос бројним граничним проблемима које та земља има, Кина представља озбиљног играча са којим треба пажљиво поступати и дипломатски преговарати“, закључује Чавошки.
Подсетимо, Кина има најбројнију војску на свету, са два милиона људи, а по војном буџету је друга сила у свету, далеко иза САД, са 143 милијарде евра планираних за 2017. годину, што је пораст од седам одсто у односу на претходну годину.
