Руски званичници и експерти су уверени да санкције неће озбиљно наштети Русији, мада има и оних који се озбиљно споре око те теме.
Многи експерти подсећају да је руска економија у последње три године научила да живи у условима спољних ограничења, тржиште се адаптирало, компаније и банке су навикнуте да раде у условима санкција, неодустајући од својих финансијских планова, а земља се окренула сопственој производњи.
Аналитичари истичу да је Русија, после првог пакета санкција наметнутог 2014. године, почела у тој мери да се развија да је подигла пољопривреду на ниво какав није био чак ни у најбоља времена Совјетског Савеза. Слично је и у неким другим гранама привреде. Те санкције су се показале као подстицај за руску привреду.
Након увођења нових санкција, економисти не очекују бурну реакцију рубље и масовно бекство инвеститора, али наводе да ће потешкоћа бити. Ипак, већина стручњака се слаже да ће последице на финансијском тржишту бити „незнатне и краткорочне“.
Проблем за Русију би могао да буде тај што земља губи слободан приступ ка западним технологијама у кључној енергетској индустрији, а такође могла би и да се поквари инвестициона клима.
„Неће бити катастрофалних последица по руску економију, али сигурно је да ће бити одређених потешкоћа. Русија може да узима кредите на азијским тржиштима, али услови на њима нису толико повољни као што су на европским. Закон о санкцијама ће негативно утицати на долазак инвестиција у Русију, ограничиће приступ новим технологијама, али неће бити катастрофалног пада рубље и долар неће коштати 150 рубља, као што кажу неки аналитичари. Мислим да ће Русију санкције коштати између 1,1 и 1,2 одсто БДП-а. Санкције ће дуго бити на снази и једини достојни одговор на њих јесте развијање сопствених технологија, улагање у науку и реформе, то јест требало би да радимо по принципу ‘у се и своје кљусе‘ и да се надамо“, каже за Спутњик аналитичар Борис Шмељев са Института економије Руске академије наука.
Неће бити удара на џеп грађана
Експерти такође наводе да грађани Русије неће значајније осетити последице санкција — не очекује се пад стандарда, а раст цена, сматрају, неће бити критичан.
Најновије анкете показују да је већина Руса мирно примила вест о новим санкцијама. Скоро половина грађана — 48 одсто њих — не очекује никакве последице по Русију. Одређене страхове има тек 28 одсто грађана, док 9 одсто њих има позитивна очекивања.
Такође, 72 одсто Руса сматра да Кремљ не треба да тражи укидање западних санкција против Русије. Они верују да ће их Запад ускоро сам укинути, јер и сам од њих страда. Са њима се не слаже само 20 одсто испитаника.
Личне симпатије према америчком председнику такође су нагло опале међу Русима — са 27 на 18 одсто, а у исто време расте негативан став — са 22 на 28 одсто. Неутралних и равнодушних је највише — 43 одсто.
Цех плаћају Европа и америчке компаније
Усвајањем новог закона, власти САД су најјаче удариле на енергетски сектор као „најјачу и најболнију тачку“ руске економије. То може да створи ризике за реализацију нових нафтних и гасних пројеката не само у Русији и да утиче на енергетску сигурност Европе. Нападајући „Северни ток 2“, САД директно нападају Европу.
Закон који је Трамп потписао подразумева могућност увођења санкција лицима која намеравају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара одједном у изградњу руских извозних цевовода или да пружају услуге, технологије или информациону подршку. У посебној тачки говори се о тежњи САД да се супротставе изградњи гасовода „Северни ток 2“. Аналитичари оцењују да те казнене мере делују као покушај да се Русија потисне са европског енергетског тржишта, а такође истичу и да је нови пакет антируских санкција покушај америчких власти да дестабилизују ситуацију у Русији уочи председничких избора заказаних за март идуће године.
Санкције могу да угрозе реализацију пројеката „Северни ток 2“.
„Теоретски гледано, Русија може да одустане од пројекта ’Северни ток 2‘, јер постојећи систем омогућава Русији да у потпуности измири обавезе према европским потрошачима. Али постоји један велики проблем — неопходно је модернизовати, одржавати, ремонтовати постојећи систем за транспортовање гаса. Нови амерички закон о санкцијама забрањује европским компанијама и такве врсте активности, а Русија не може да се бави тиме, јер цевоводи које се налазе на територији ЕУ нису у њеном власништву. То значи да ће Европа добијати руски гас док функционише постојећи систем за транспортовање плавог горива. Закон о санкцијама је Дамоклов мач који лебди над ЕУ и њеном енергетском безбедношћу“, каже за Спутњик Алексеј Громов са Института за енергију и финансије.
Громов, међутим, истиче да ће последице антируских санкција пре свега осетити Европа. О томе је говорио и шеф „Росњефта“ Игор Сечин, који је рекао да су нове санкције Вашингтона у већој мери усмерене против председника САД Доналда Трампа и страних компанија, а не на Русију. Он је подсетио да је америчка нафтна компанија „Ексон мобил“ већ претрпела губитке због нових санкција.
„Ексон мобил“ мора да плати казну од два милиона долара, јер није поштовао санкције САД уведене против Русије, због украјинске кризе, у време док је ту компанију водио актуелни шеф америчке дипломатије Рекс Тилерсон.
„Санкције почињу да раде против оних ко их уводи“, истакао је Сечин, изражавајући жаљење што је до тога дошло.
Он је рекао да ће „Росњефт“ организовати свој рад на такав начин да се минимализује утицај нових америчких санкција.
Сличан став дели и руски министар за економски развој Максим Орешкин, који је изјавио да ће нове санкције САД јаче ће ударити по позицијама Доналда Трампа, бизнис-интересима Европе и по европској енергетској стабилности, него по Русији.
Што се тиче ситуације у Русији, додао је он, рестриктивне мере могу да изазову „нека колебања“ курса рубље, али она неће бити велика.
Орешкин је истакао и да су санкције биле очекиване, те да су страни инвеститори узели у обзир ризик од увођења нових америчких санкција према Русији, тако да су се прилагодили руском тржишту.
Санкције ће трајати годинама, па и деценијама
„Наше нафтне и гасне компаније, као и финансијске институције, већ имају велика искуства када је реч о управљању ризицима и пословању у условима санкција. Нема разлога за панику. Најнепријатнија ствар у санкцијама је то што ће за њихово укидање бити потребно много времена. Када је реч о руској валути, очекујем одређено слабљење рубље у другој половини 2017. године, али сигуран сам да долар неће коштати више од 62 рубље. Такав курс, према речима министра привреде и трговине Дениса Мантурова, најповољнији је за процес замене извоза робом произведеном у Русији, који је почео након што је Запад 2014. године увео санкције Русији. То слабљење рубље би могло на неки начин да утиче и на раст цена, али раст неће бити значајан и критичан. Осим тога, Централна банка је увек спремна да искористи све неопходне инструменте како би ублажила волатилност валуте“, сматра Никита Маслеников са Института за савремени развој.
За Москву су санкције биле очекиване. Руски премијер Дмитриј Медведев је рекао да је „режим санкција кодификован и да ће трајати деценијама, ако се не деси чудо“.
Амерички естаблишмент је, према његовим речима, у потпуности надиграо Трампа који не жели нове санкције, али је морао да потпише закон.
Русија је током целог 20. века живела под санкцијама, а и данас тако живи. Прве санкције против нових власти уведене су 1917. године, затим су уследиле послератне санкције, па Хладни рат, поправка Џексон-Веник закона, затим закон Магнитског, итд. САД користе политику санкција против Русије стално.
„Ми ћемо живети, није важно да ли под санкција или без њих. Америка нама помаже, ни сама не схватајући да ми тако постајемо још јачи“, закључују руски аналитичари.
