„Јавно упућујем директан позив председнику Привредне коморе Србије Марку Чадежу да заједно кренемо у озбиљну акцију када је у питању куповина домаћих производа. Наравно, уз јасне критеријуме који подразумевају квалитет производа“, каже за Спутњик председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), Горан Паповић.
Најновији потез Хрватске да ванцаринским баријерама заштити домаће произвођаче воћа и поврћа, поскупљујући увоз тих производа из земаља које нису у ЕУ, па тако и Србије, отворио је питање заштите овдашњих произвођача и домаћих производа. Реаговања су стигла са разних страна, од Привредне коморе Србије (ПКС) и доброг броја министара, до премијерке Ане Брнабић.
Покретање кампање која домаћим потрошачима у Србији сугерише да се више окрену домаћим производима не би било први пут. Акција „Купујмо домаће“ стартовала је 2004. године да би замрла 2010, тачније после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ (ССП), на основу кога је од 2011. ступио на снагу нови Закон о трговини усклађен са стандардима ЕУ. А ти стандарди кажу да тржиште мора бити отворено и подједнако доступно свима, без фаворизовања. Или још конкретније — држава Србија не може потрошачима да сугерише да купују српске производе.
А акцију „Купујмо домаће — обновимо Србију“ 2004. године покренуло је Министарство трговине. То је, испоставиће се, била прва грешка у корацима. Ипак и док је кампања трајала, по оцени Милана Ристића из Удружења „Моја Србија“, које годинама па и дан-данас указује на важност куповине домаће робе, она суштински никада није заживела.
Значај куповине домаћих производа то Удружење је објаснило бројкама. Kада дамо 100 динара за домаћи производ, често и до 95 динара остаје у земљи и иде на трошкове производње, плате радника, инвестиције и издвајања за просвету, здравство, пензије, а само пет динара одлази кроз профит у џепове власника фирме, ма ко то био. Ако се истих тих 100 динара да за увозни производ, највећи проценат суме излази из новчаних токова Србије.
Истом том рачуницом, само у кунама, своју акцију „Купујмо хрватско“ објашњава тамошње удружење потрошача.
Србија, међутим, као добар ђак, да би била у складу са ЕУ, у коју не зна када ће ући, још 2010. је обуставила кампању „Купујмо домаће“. То што је у ЕУ Хрватској ништа не смета да акција „Купујмо хрватско“ и после 20 година од како је покренута тече несмањеним интензитетом. И ове године се са унапред утврђеним терминима обилазе сви већи градови у Хрватској где домаће компаније промовишу домаћу робу?
„Мислим да једино хрватски производи на нашем столу могу поспешити и запошљавање и очување радних места у земљи“, поручио је недавно из Пуле потпредседник Хрватске господарске коморе Јосип Захер.
Паповић указује на чињеницу да је у Хрватској, као и у другим државама у региону, акцију покретала привредна комора, а не министарство као државна институција.
Он је подсетио да је и 2004. године био заговорник кампање, али је и тада НОПС упозорио, а после се то и показало, да њу мора да води ПКС и организација потрошача.
„Не може то да ради министарство трговине јер ће то напасти Светска трговинска организација, ЦЕФТА, и ЕУ због ССП-а. Они су генерално противници тога да држава уређује тржиште, да држава диктира шта ко да купује“, рекао је Паповић за Спутњик.
Како је онда могуће да се у такву акцију у Хрватској ових дана директно укључи и министар пољопривреде Томислав Толушић, који је навукао гнев појединих иностраних трговинских ланаца, јер их је прозвао због тога што 90 одсто хлеба и пекарских производа на њиховим рафовима није из Хрватске.
„Зато, драги моји, гледајте декларације и на хлебу и пециву, купујте хрватско и купујте код оних који продају и цене хрватско“, написао је он на свом налогу на Фејсбуку.
Могуће је због двоструких аршина, али и због тога што су у Хрватској били довољно мудри да покретач акције „Купујмо хрватско“ буде тамошња привредна комора. А министар се само прикључио, одговара Паповић Спутњику. Али и додаје: „Ми смо сада врећа за ударање и све морамо како други каже“.
Управо како је то Спутњику изјавио и наш познати агроекономски аналитичар Милан Простран, констатујући да циљ уласка у ЕУ плаћамо велику цену јер смо нашу привреду потпуно изложили либералном тржишту. Поготово што је то договарано одавно, када је било речено да ћемо 2016. постати чланица Уније, констатовао је он.
Нама би се замерало када бисмо позвали људе да купују домаће производе, иако нисмо чланица ЕУ, а никоме не смета што Француска и Хрватска имају изузетно интензивне такве кампање. А Француска је, подсећа он, најмоћнија пољопривредна земља у ЕУ и држи 18 одсто укупних прехрамбених производа на тржишту Уније.
