Гостујући у Дневнику РТС-а, Никола Селаковић је казао да српски народ има право да тражи место опстанка у глобалном свету.
Истиче да је циљ декларације очување српског језика и српске културе.
Селаковић наводи да опасност којој су изложени српски језик и српска култура не постоји само код генерација Срба који су у расејању, већ је то видљиво и у окружењу, на територијама на којима Срби живе вековима, а на којима су им угрожени језик и опстанак.
„Кад нема језика, нема ни народа“, поручује Селаковић.
Додаје да ће бити предложене одређене мере које ће помоћи да се сачувају језик, писмо и идентитет.
Селаковић је навео и позитивно искуство из Швајцарске где је на „фантастичан одјек“ наишао покушај српског министарства да се сачува српски језик кроз иницијативе путем амбасада.
Како је рекао, најнормалнија ствар у свету су институције као што су немачки Гетеов институт или шпански Институт Сервантес.
„Зашто ми не бисмо имали наш институт?“, упитао је Селаковић.
Истиче да се иде ка томе да то буде декларативни и правни акт који ће усвојити највиша законодавна тела Србије и РС и додаје да није реч о питању које третира територијални статус Србије и РС.
„Србија је пример гаранције права мањина. Ништа више од тога не тражимо за Србе у другим државама региона“, каже Селаковић.
Дијалог о Косову — задовољавајући
Говорећи о позиву председника Вучића на унутрашњи дијалог о Космету, Селаковић напомиње да је то најважније политичко питање.
Каже да је председник задовољан начином на који је његова иницијатива наишла на одјек у јавности.
Селаковић каже да се о тој теми говори и да су се досад у највећој мери чуле две врсте мишљења — она која кажу да је потребно одржавати статус кво и она која кажу да би Косово требало предати Албанцима.
„Ни један, ни други став нису добри, то су две крајности које не кореспондирају са реалним стањем. Реално стање је да статус кво тихим путем води ка нестајању Срба на КиМ. А тај други став није прихватљив. Шта да дамо Албанцима? Оно што је наше и оно где Срби чине већину?“, рекао је Селаковић.
Поручује да Србија мора одређене ствари да рашчисти сама са собом и да не живи у утопијама.
„Дијалог је почео да се одвија на добар и задовољавајући начин“, рекао је Селаковић и додао да би једног дана могао да буде институционализован.
Објашњава да није реч о дијалогу где седе двоје, троје или 20 људи и причају, већ у њему учествује јавност, медији, академска заједница, невладине организације…
