Сада је Олег власник млекаре у подмосковском граду Истри, која производи, између осталог, „краљевe сирева“ — пармезан и ементалер. У интервјуу за Спутњик, Сирота је говорио о похвалама које је добио од швајцарских стручњака, извозу руског сира у Немачку, као и о томе зашто руски фармери не желе да санкције буду укинуте.
Ви сте били успешни ај-ти стручњак, имали сте кола, стан у Москви, све што је потребно модерном човеку. Зашто сте одлучили да напустите престоницу и да се преселите на село?
— Хтео сам да постанем фармер након што сам завршио школу. Као ђак, често сам учествовао у експедицијама, обишао сам руску провинцију и видео сам да је руско село у јако тешком стању. Након школе уписао сам пољопривредни факултет, желео сам да постанем стручњак за сточарство, завршио сам две године факултета и одустао сам од студија јер сам схватио да немају никакву перспективу. Радио сам као програмер, али и даље сам сањао село. Пре три године, на дан када је Русија, одговарајући на санкције, забранила увоз европских прехрамбених производа, одлучио сам да постанем произвођач сира и да правим, на пример, руски пармезан, а по томе сам и назвао моју фирму. Држава ми је помогла и онда сам одлучио да продам стан, бизнис, кола, изградио сам млекару и отишао сам у иностранство да стекнем неопходна искуства… Пре две године млекара је почела са радом. Сада моје колеге фармери и ја сваке године почетком августа славимо празник увођења санкција, јер је то заувек променило наше животе. Ми то зовемо наш мали „Октоберфест“.
А на који начин је држава Русија помогла Вашем бизнису?
— Добио сам 18 милиона рубаља (255.000 евра) за изградњу стаје. Тренутно имам 40 крава, до краја године ћемо имати 100 крава, а за 2018. годину имамо пројекат „Хиљаду крава“.
Да ли је то бесповратна помоћ?
— Јесте, то је систем подршке породичним фармама које се баве сточарством. У Русији је прошле године хиљаду фарми добило такве грантове.
Када је реч о кредитима, каква је каматна стопа?
— До сада је била 16 одсто, нажалост. Али ове године смо добили два кредита са каматном стопом од пет одсто. Шест милиона рубаља (85.000 евра) за набавку млека, плус сам купио трактор на кредит са каматном стопом од пет посто.
Код Вас су долазили швајцарски произвођачи и рекли су нешто невероватно. Испричајте мало о томе.
— Да, долазиле су швајцарске колеге, власници млекара које сам раније посећивао током обуке. Они су рекли: ’Имате најбољи сир ван граница Швајцарске‘. Одговорио сам да је то најбоља похвала коју Швајцарац може да дâ неком другом. Кажу ми: ’Бољи него у Швајцарској не може да буде, па зато и кажемо да имаш најбољи сир ван граница наше земље‘. Сада наша фирма планира извоз сира у Немачку, али постоје озбиљне бирократске препреке. ЕУ штити своје производе и своје фармере. Када вам неко каже да су у Русији веома ригорозне процедуре, то значи да није пробао да добије дозволу за извоз у Немачку.
Кад смо код тога, Немцима, који су учествовали на Петербуршком међународном економском форуму 2017. године, много се допао Ваш сир, а амерички амбасадор Џон Тефт, иако је признао да воли сир и да зато има велики стомак, ипак није пробао Ваш производ…
— Током Форума приметио сам америчког амбасадора у ходнику. Одмах сам отишао на штанд Московске области, узео сам парче сира и поклонио сам га представнику земље, која је, како се мени чини, дала велики допринос развоју руске пољопривреде тако што је увела санкције. Тефт је примио поклон и обећао је да ће посетити моју фарму, али мислим да неће доћи јер му ускоро истиче мандат. Волео бих да дође и да види резултат америчких санкција.
Ако се добро сећам, кад сте тек почели да се бавите производњом сира, није било ни домаће опреме произведене у Русији. Каква је сада ситуација по том питању?
— Тренутно у Русији постоји око десет фабрика које производе опрему за производњу сира. Што се наше млекаре тиче, 95 одсто опреме је домаће производње. Недавно је руски министар привреде и трговине Денис Мантуров ставио свој потпис на специјални програм, према којем ће фармери који набављају домаћу опрему уместо стране опреме, добити 15 одсто попуста за куповину руске опреме.
А што се тиче фермената за сир?
— Нажалост, тренутно већину фермената увозимо из иностранства. Али само је питање времена кад ћемо имати и домаће. Кад будемо имали хиљаду или две хиљаде породичних млекара које се баве производњом сира, сигуран сам да ће се појавити и фабрика „западних“ фермената. Знам да већ постоји неколико старт-апова који се баве тиме.
Колико сира производите дневно и где га продајете?
— Производим 300 килограма дневно, продајем у сопственим продавницама, на пијацама у Москви и Подмосковљу. Могу да кажем да потражња вишекратно премашује понуду. Добро зарађујемо, али све паре поново улажемо у развој млекаре. Не могу да замислим дан кад ћу рећи: „Е, готово је, од данас не радим ништа“. У пољопривреди је то немогуће, јер сељак ради без викенда, годишњих одмора и празника. Али био сам свестан тога шта ме очекује и ниједном нисам зажалио због свог избора.
Да ли се плашите укидања санкција и повратка западних произвођача на руско тржиште?
— Што се мог пројекта тиче, не бојим се, јер ми ћемо највероватније „преживети“ тај повратак. Али неке моје колеге, које се такође баве производњом сира, нажалост, неће издржати. Немачки фармери добијају 400, 500 евра субвенција по хектару, а у Русији никад неће бити уведен такав систем, јер имамо превише земљишта. Зато се ми, руски фармери, надамо да санкције неће бити укинуте, а уколико и дође до тога, надамо да се да ће држава Русија повећати таксе на увоз западних пољопривредних производа.