Раст курса и пад интересовања
Амадео је пореклом из Вероне, града љубави. Са 16 година уписао је војну академију, тачније морнарицу. Неколико година је провео као морнар, али се потом предомислио и уписао филологију.
„Волим језике, ја сам филолог, на факултету сам учио руски и енглески. Када сам се уписао на студије 1995. године, италијанске компаније су већ буквално хрлиле у Русију. У томе сам видео могућност за себе и почео сам да изучавам руски језик“, каже Ћиђерса.
Испоставило се да је то био врло добар корак, а нашег саговорника су позвали да ради у италијанској фирми у руској републици Коми.
„Први утисак је — снег. Много снега. Била је јесен, али већ је било и мраза. Али мени то не смета од када сам од руских пријатеља научио да се зими човек мора топло обући. Ухта, град у републици Коми, веома се разликује од Москве. Тамо је све јефтиније, али су и плате значајно ниже него у престоници. У почетку су према мени мештани били подозриви, али их је купило моје познавање руског језика. И дан-данас имам добре пријатеље у републици Коми, иако тамо не живим већ неколико година“, објашњава Италијан.
У републици Коми, Амадео Ћиђерса је живео две године, а онда се преселио у Одинцово, градић у околини Москве, а потом у град Твер, па у Калугу и на крају у Москву. Пре неколико година наш саговорник је отворио своје предузеће.
„Отворио сам фирму која се бави пружањем различитих пословних услуга, радим практично све оно што сам научио током свог боравка у Русији, радећи на високим позицијама. Сада своје искуство преносим другима, странцима, посебно Италијанима који желе да раде у Русији“, каже Ћиђерса.
Како каже Амадео, санкције су значајно утицале на бизнис у Русији. Многе компаније, као и раније, желе да сарађују са Русијом, али сада је то отежано.
„Наши предузетници као и раније имају негативан став према санкцијама, јер губе много новца. Неке фирме су морале потпуно да затворе своја врата. Руско тржиште је јако интересантно, оно се тек развија. Сад се и због колебања курса рубље смањио обим трговине“, каже наш саговорник.
Према речима Амадеа, губитке не бележи само бизнис, већ и туризам. Пријатељи нашег саговорника тврде да је сада значајно мање руских туриста у Италији.
„Рупа“ у режиму санкција
Ипак, према речима „нашег Италијана“, многи италијански бизнисмени су одлучили да не чекају званични крај санкција, већ су нашли начин да заобиђу препреке.
„Бизнисмени који су отворили очи долазе у Русију и очигледно добијају одређене олакшице, отварају овде своја предузећа. Рекао бих да су то врло паметни људи и да праве добре потезе. Они не чекају крај санкција, већ су једноставно дошли да нађу начин да раде у Русији. Италијански предузетници све оно што би извозили из Италије, сада праве на лицу места, на пример моцарелу од руског млека. Да, говоре да је и ваздух другачији, а и млеко, па на крају и укус, али ипак моцарела се прави и овде у Русији. Важно је пренети италијанску технологију и направити добар сир у Русији“, закључује Амадео.
У будућности ће ипак, према мишљењу овог бизнисмена, италијанске фирме изгубити део руског тржишта.
Руска душа
За 12 година, колико живи у Русији, Амадео је добро проучио менталитет Руса и проникао је у културу. Заљубио се у националну руску кухињу и чак научио да спрема нека јела, иако се италијанска кухиња сматра једном од најпознатијих на свету.
„Нисам од оних Италијана који у Русију путују са кофером макарона. Видим по интернету да има мојих сународника који се распитују где у Москви може да се поједе добра пица. Не разумем зашто човек не може да оде у грузијски или узбекистански ресторан, да не говорим о руским ресторанима. Па и то је део културе другог народа. Познавање језика отвара многа врата, а тек жеља да се упозна друга култура, она једноставно чини човека богатијим“, каже несуђени италијански морнар.
Амадео осим својих редовних пословних обавеза, предаје италијански у приватној школи језика, али и на међународном одељењу Руског националног медицинског универзитета. Породица Амадеа живи у Италији и он често предлаже брату да дође у Русију, али брат за сад одбија.
„Мој брат сматра да је у Русији увек хладно, да по улицама иду медведи, да је све сиво — и небо и зграде. Не вреди, слао сам му и предивне фотографије са Црвеног трга, из паркова са много цвећа и предивним травњацима, а он одбија. Али интересантно је на пример да сам случајно на улици у Москви срео пријатеља из Италије, којег нисам видео 24 године“, каже наш саговорник.
На питање када ће коначно нестати стереотипи, Амадео слеже раменима. Русија је за Европу и даље непознаница.
