Међутим, новинарка наводи да су „русофоби“ који су у последње време преплавили Вашингтон, из неког разлога тврдоглаво сматрају правим „непријатељем“ не Пекинг, већ Москву, упркос многобројним непријатељским потезима од стране Кине.
Председник Трамп данас је апеловао на Северну Кореју претећом реториком, али Трамп је и раније покушао да обузда режим Ким Џонг Уна на друге начине: не заборавите, прошле недеље у УН и Пекин и Москва су подржали на гласању и одобрили увођење додатних санкција у одговор на нуклеарни програм Северне Кореје, рекла је Ингремова.
Али то неће бити довољно. Сви стручњаци говоре да је кључ за обуздавање режима Ким Џонг Уна и сузбијање његових покушаја да створи нуклеарне ракете способне да стигну до територије САД — Кина. Али, чак и да јесте кључни партнер, није показала неку посебну жељу да сарађује.
На пример, нове санкције неће утицати на кинеске испоруке нафте Северној Кореји, која је од посебног значаја за њу, и неће казнити кинеске банке које још увек послују у земљи. Стога не треба очекивати неке посебне промене од дебелог 30-и-кусур-годишњег комунисте који очигледно завиди величини наших ракета, истакла је новинарка.
Подржавајући одједном два најопаснија режима у свету, севернокорејски и ирански, Кина је зарадила милијарде. Нето приход Пекинга од извоза у Пјонгјан је око три милијарде долара годишње и он током 11 година није учинио практично ништа да заустави дуго и смртоносно кретање режима према добијању статуса пуноправне нуклеарне силе.
Успут, индикативно је да велики број русофоба који се изненада појавио у Вашингтону изгледа да нема ништа против кинеског комунистичког режима. „Другови“, кажу они, „прави непријатељ није Кина, већ Русија“. Па, хајде да их упоредимо. Хаковање наших компјутерских система? Да, Русија је то радила, али и Кина, такође: не заборавите, само пре неколико година Кина је украла важне датотеке са подацима биографија 50 милиона америчких државних службеника. То је и даље бити горе него узети неколико понижавајућих имејлова Демократског националног комитета, рекла је Ингремова.
А шта је са кршењем људских права? Колико политичких затвореника је тамо затворено иза решетака нико тачно не зна, али сетите се ужасне ситуацију са Лиу Сјаобоом, активистом и добитником Пулицерове награде који је недавно преминуо у мукама од рака, док је био у затвору у Кини. А шта је са територијалним амбицијама? Не мора много да се тражи: Кина је у Јужном кинеском мору направила острво да би подржала своје претензије у региону, а такође води експанзију у Африци где су управо изградили своју прву војну базу у иностранству — у Џибутију.
А шта је са крађама наше интелектуалне својине и друга кршења правила трговине? Од тренутка приступања Светској трговинској организацији Кина је успела да пљуне на сва постојећа правила, нанесе велику штету америчкој индустрији и доведе тржиште до потпуног хаоса.
Зар не мислите да би требало да проводимо мање времена нападајући Русији и претварајући се да је напољу 1985. година, а на екрану филм „Црвена зора“, и можда мало поразмислимо о томе шта ће се десити са слободом и просперитетом наше државе ако у блиској будућности Кина замени САД као водећа економска и војна сила?
Време је да се горка истина каже наглас: једина земља која може да утиче на Северну Кореју је Кина и док год не будемо имали утицај на Кину, наша способност да мењамо динамику односа са Северном Корејом биће прилично ограничена, закључује водитељка.
