Како оцењује тај портал, Европска унија тиме брзо „хвата корак“ са најгорим аспектом америчке демократије — јачањем моћи лобиста.
Канцеларије у Бриселу имају и амерички технолошки џинови попут „Гугла“, чије седиште у том граду има 14 запослених, од којих деветоро има акредитиве за улазак у Европски парламент, објављено је на сајту портала.
Број лобиста у Бриселу ће расти, јер више моћи привлачи више лобиста, пише немачки „Ханделсблат глобал“.
„Где год је неки нови пропис, ту је одмах много посла за лобисте и адвокате“, каже бивши лобиста индустрије енергије Ларс Петер Сване, који води сајт за тражење послова. Како је додао, 80 одсто људи ангажованих преко сајта иде на послове лобирања.
„Раније си“, рекао је пак један лобиста који је желео да остане анониман, „могао да утичеш тако што неког званичника изведеш на скупу вечеру“.
Међутим, прописи о приступу лобиста институцијама у Бриселу током последњих година све су оштрији и то више не иде као некада.
Данас су на снази строге мере заштите транспарентности. Захваљујући председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру, лобисти морају да се пре него што се сретну са званичницима који раде у институцијама упишу у јавни „онлајн“ регистар.
У Европском парламенту и Савету ЕУ правила су још увек мало „лабавија“. Ипак, и ту „два једноставна правила могу да се примене на ЕП и Савет: нема састанака са нерегистрованим лобистима и сви састанци с лобистима морају да се објаве“, каже активиста Транспаренси интернешенела Данијел Фројнд.
Европосланик Јан Филип Албрехт објавио је опис састанка са лобистом на свом сајту, иако то није морао. Тај европосланик води преговоре о европским прописима о теми за коју су лобисти најзаинтересованији — о строгој заштити приватности. Ти прописи промениће, када ступе на снагу 2018, начин на који компаније обрађују податке потрошача.
Пре него што је тај закон усвојен 2016. године, Албрехт је добио 3.999 амандмана од других европосланика, више него за било који ЕУ закон до тада. Био је то знак интересовања компанија, и лобисти су користили могућност приступа Парламенту да сугеришу промене закона у нади да ће европосланици њихове позиције преточити у амандмане.
Како пише немачки економски дневник, заштитница грађана ЕУ Емили О′Рајли, која стално има посла са жалбама због (не)транспарентности, каже да лобисти успевају да нађу „рупе“ у правилима и избегну извештавање о свим састанцима са европосланицима.
Лобисти се некада представљају као адвокати који имају привилегију да због поверљивог односа адвокат-клијент не извештавају о разговорима.
„Ми не само да примењујемо закон, ми помажемо да се он уобличи“, промовише своје услуге у ЕУ на свом сајту америчка адвокатска фирма „Вајт и Кејс“.
Према документу који је добио „Ханделсблат“, један запослени те фирме срео се са два званичника из Комисијиног департмана за трговинску политику у октобру 2015. Тај састанак никада није уписан у „онлајн“ регистар транспарентности ЕК.
Како рад лобиста утиче на живот обичних грађана, најбоље показује скандал „Дизелгејт“. Наиме, ЕУ је 2016. усвојила закон којим се дозвољава да аутомобили на дизел емитују опасни азот оксид дуже време него што је Комисија првобитно предложила. То одлагање подржавале су немачке аутомобилске компаније у сарадњи са немачком владом, наводи се у тексту.
Танјуг
