Догађаји стварају јаке политичке личности, вође, подсећа за Спутњик дипломата Владислав Јовановић, али и вође моделирају те догађаје и могу да их усмеравају и потчине себи и својим амбицијама. Черчил, Стаљин и Рузвелт су се нашли на челу својих земаља пре него што је рат избио, јер су се, према Јовановићевом мишљењу, доказали у сређивању економске кризе и „њу дилу“ (Рузвелт), брзој индустријализацији и јачању Совјетског Савеза као велике државе (Стаљин), док је Черчилова величина што је успео да издржи темпо све до победе над фашизмом.
Примамљива је, каже Јовановић, теза да свет поново иде у правцу јаких лидера, јер су то данас, поред Путина, и Трамп, Орбан. Симетрија је, додаје, привлачна и најчешће даје прави одговор, али неки пут може мало и да заведе.
Ко то тамо главу диже
Садашња ситуација је другачија од времена Хитлеровог успона, констатује Владислав Јовановић, али има и заоштрене углове који опомињу на опрез и објашњавају зашто се поједине земље усправљају и желе да се супротставе себичном, хегемонистичком походу Америке.
„Сједињене Државе терају савезнике да повећају део буџета посвећен војсци, односно да отварају тржиште за америчку војну индустрију, а с друге стране хоће да их енергетски учине зависним од себе, а не од Русије, што није сасвим у природи ствари јер је енергетска зависност Западне Европе и Русије основа безбедности“, напомиње Јовановић.
Настанак лидера као што је Путин је био закономеран, уочава Јовановић, јер Русија у својој историји, сем можда у време татарске владавине, никад ниже није пала него деведесетих година под Јељцином и такозваним либералима и питање је било само времена кад ће и ко да избије на површину.
Мађарски премијер Орбан је самостална личност, сагласан је овај искусни дипломата, који је морао да одговори на два изазова. Један је да се ослони на енергетску зависност од Америке и других и да зато скупље плаћа, уместо да наставља да тргује са Русијом јефтинијим гасом и петролом, а са друге стране се супротставља новом империјализму саме ЕУ, која хоће да диктира својим члановима унутрашња правила националног живота.
„Другим речима, проблем имиграције и емиграције који је изазван поступцима великих западних сила се жели поделити са другима који нису уопште учествовали у злу према земљама на Блиском истоку и да се на тај начин од националних, етичких друштава утре пут за стварање мултинационалних и вишерасних. Разуме се да једна хомогена национална држава као што је Мађарска то није могла да прихвати, а то је могла само зато што се на њеном челу налазила јака личност која је имала храброст да брани интересе своје земље, а не да служи интересима других центара моћи“, тврди Јовановић.
Једнополарност је инцидент
Не може се са прецизношћу рећи ни како ће се завршити политичка одисеја новог председника Француске Макрона, који jе, према Јовановићевом мишљењу, јака личност, представник великог капитала, али истовремено и човек који жели да оствари своје место у историји и прилично је јак у истицању својих погледа.
„Тако да је тај амерички хегемонизам, или да га назовемо политички и војни империјализам, сада надопуњен економским империјализмом јер САД желе да се брзо богате на рачун других“, понавља Јовановић.
Нови председник Трамп је, истиче овај дипломата, нови феномен у америчкој политици јер је дошао из нестручних политичких кругова са веома развијеним пословним егом и има своје захтеве, очекивања и нетрпељивост према, како сам каже, политичкој мочвари у Вашингтону.
Како ће се завршити његов дуел са естаблишментом Америке који је врло развијен, јак и добро постројен према њему — остаје да се види, сматра Јовановић, али је чињеница да је Трам после дуго, дуго година изненадио амерички политички свет долазећи из дубина потпуно политички неспреман јер га ниједна партија није припремила нити предвиђала његов долазак.
„Тешко је предвидети како ће се то све завршити јер постоји и елемент непредвидивости у свему томе, али и може да се догоди да Трамп успе у овом надметању да се одржи и да онда почне да потискује садашњи агресивни политички естаблишмент и ствара базу за сопствено политичко деловање“, резонује Јовановић.
Ситуација јесте сложена, закључује Јовановић, али историјски закони говоре да су предности на страни множине, а не једнине, јер је вишеполарност закон историје док су једнополарности више инциденти у историји, колико год дуго трајали.
