Шеф српске дипломатије Ивица Дачић каже да Србија нема оригинал Дејтонског споразума, као и да је после 5. октобра 2000. године нестао и папир на којем је Ричарад Холбрук потписао да Американци никада неће признати независност Косова. Дачић је рекао да се сви праве блесави кад их пита где су тако важна документа.
Ко је задужен за чување Дејтонског споразума, правног акта који је парафиран у војној ваздухопловној луци Рајт-Патерсон у америчкој држави Охајо, да би се званично прекинуо рат у Босни и Херцеговини. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра уз присуство председника Србије Слободана Милошевића, председника БиХ Алије Изетбеговића, председника Хрватске Фрање Туђмана, главног америчког посредника Ричарда Холбрука и генерала Веслија Кларака. Садашња административна подела Босне и Херцеговине и састав Владе били су неки од резултата договора.
Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован јесте подела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51 одсто територије Федерацији БиХ и 49 одсто Републици Српској) који је усагласила такозвана Контакт-група.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић каже за Спутник да би свака земља потписница морала да има оригинал међународно потписаног уговора који би по правилу требало да се налази у архиву Министарства спољних послова, где се иначе такви документи чувају. Он наглашава да се ту чак налазе и споразуми које је својевремено потписала бивша Југославија, чак и краљевина СХС-а, а које Србија баштини на основу државно-правног континуитета.
„Када министар спољних послова Ивица Дачић каже да су нестали, то онда значи да су или украдени или на неки други начин уништени, тако да то онда треба истражити и видети како је могуће да се то уопште десило. Иначе, постоје материјали у поступку: када је потписан споразум, како је примерак нама достављен у званичној форми и онда постоје писани материјали везано за то. Према томе, тим трагом треба ићи и утврдити шта је са споразумом“, каже Миливојевић.
Једно од објашњења где је нестао „дејтонац“ пружио је бивши министар спољних послова и челник ДОС-а Горан Свилановић, који је тврдио да није затекао тај документ када је преузео ресор 2000. године, а да су му службеници рекли да је можда изгубљен када је архива склањана током НАТО бомбардовања 1999. године.
Дипломата каже да Србија не губи ништа тиме што нема оригинал, јер постоји и основни оригинал, на енглеском језику. Његове одредбе су и даље све на снази и због тога не може да буде никаквих последица.
„Губитак таквог документа може да изазове само политичке последице, јер то показује какав је став и однос Београда према Дејтонском споразуму и свему томе што се догађало, посебно уколико се открије како и у које време је нестао. Уколико се доведе у везу са политиком у том датом тренутку и ставом према целом том процесу који се одвијао, видеће се однос не само према самом споразуму, него и према завршетку рата у Босни и Херцеговини и свему ономе што је била последица тог рата“,додаје Миливојевић.
Дачић каже да сви Милошевићеви сарадници тврде, а да се његова секретарица куне да је Милошевић звао и да јој је дао папир на којем је Холбрук, тадашњи главни преговарач између Запада и Србије и амерички изасланик, потписао председнику Србије током преговора 1998. и 1999. године да Вашингтон никада неће признати независност Косова. Према његовим речима, тај папир је нестао, јер је све опљачкано. Бивши дипломата Зоран Миливојевић каже за Спутњик да је затечен том информацијом.
„Не знам за постојање тог папира, али треба веровати господину Дачићу и уколико је и он нестао, то онда показује сву бизарност целе ситуације везане за Холбрука, пошто је он својевремено први признао ОВК и први отишао њима на ноге. Тада је почео процес сарадње ОВК и Сједињених Америчких Држава, који знамо како се завршио — НАТО интервенцијом“.
Миливојевић сматра да ако нема и тог папира онда то такође баца сумњу на све оно што је тада политички изречено или гарантовано у времену када су САД имале интерес преко Холбрука да се рат заврши на начин како је њима интересно одговарао. Очигледно да су и тада биле скривене намере и да су циљеви били сасвим другачији од онога што је у то време било прокламовано и што је било исписано и од стране Вашингтона и од самог Холбрука који је говорио у америчко име, закључује бивши дипломата.
