Иако из читавог света стижу апели да се ситуација са Северном Корејом мора решити мирним средствима, поставља се питање — да ли би Америци у овом тренутку користио један рат. Тачније, да ли би оружани сукоб са Пјонгјангом помогао председнику Трампу да ојача своје позиције, утихне приче о импичменту и каналише истраге које се воде против њега, његове породице и бивших сарадника.
Никсон, Буш, Клинтон… неколико америчких председника је у последњих готово 60 година улазило у ратове управо у ситуацијама када им се „дрмала фотеља“. Да ли би тај сценарио помогао Трампу да се некако помири са дубоком државом, односно представницима старе америчке администрације?
Виктор Ољевич, стручњак за САД из Центра за актуелну политику, верује да чак ни рат не би помогао председнику САД.
„Када је реч о америчким елитама и дубокој држави, ништа неће побољшати Трампов углед. Једина прихватљива опција за елите јесте његов одлазак, дакле или Сенат изгласава неповерење председнику или он самостално даје оставку под притиском. Ништа, чак ни рат са Пјонгјангом неће променити тај однос према њему. Осим тога, било која врста рата са Северном Корејом ће имати катастрофалне последице, на пример, по Сеул, у којем живи 20 милиона становника и који је стално ’на нишану‘ севернокорејске артиљерије, а требало би имати у виду и да у су у Јужној Кореји распоређене хиљаде америчких војника“, напомиње Ољевич.
Раде Мароевић, заменик уредника сајта РТС-а, сматра да је тешко рећи да ли би амерички председник профитирао од рата са Северном Корејом.
„Трампу свакако треба начин да допре до америчког естаблишмента. Он је председник који није политичар већ бизнисмен и први је амерички лидер који на тај начин покушава да води државу. Наравно да наилази на огроман отпор, а притом има и масу ствари које му не иду наруку, попут ових које су се дешавале у Шарлотсвилу последњих дана, са инцидентима и ултрадесничарима који дефилују улицама. Међутим, уколико би дошло до рата са Северном Корејом, јако је тешко претпоставити последице и дубину тог сукоба. Америка ће покушати на сваки начин да се не врати у Кореју. Били су тамо, видели су како то изгледа и јако им је тешко да поново крећу у том правцу“, каже Мароевић.
Он подсећа да је пре десетак година готово идентична ситуација била са Ираном.
„Америка је тада већ имала план да бомбардује неких 1.100 циљева у Ирану због нуклеарне електране Бушехер и гомиле других ствари, а Иран је са друге стране претио да ће затворити Ормуз и блокирати извоз нафте из Персијског залива. Дакле, тешко је у овом тренутку проценити да ли је ово сада само витлање мачевима или стварна претња ратом, али може се претпоставити да ће обе стране покушати да избегну директну конфронтацију јер је исход потпуно неизвестан“, каже Мароевић.
Виктор Ољевич напомиње да се рат САД и Северне Кореје не би се задржао само на њиховим границама.
„У конфликт би могле да се умешају ’треће земље‘, пре свега Кина, која је упркос многобројним несугласицама са Пјонгјангом заинтересована за очување статуса кво на Корејском полуострву и неће допустити рушење Ким Џонг Уна. Сви озбиљни играчи у региону, укључујући Русију, желе да реше корејски проблем уз помоћ дијалога. Уколико би Трампова администрација започела рат против Пјонгјанга, то би имало катастрофалне последице пре свега за самог америчког председника“, упозорава Ољевич.
Оно што је сигурно је да у Трамповом окружењу не мањка ратних хушкача. Према речима Радета Мароевића, у свакој администрацији има јастребова којима би рат одговарао.
„Не постоји администрација која није наговарала председнике на рат, од Клинтона, преко Буша, Обаме до данас, а жеља јастребова је да демонстрирају америчку моћ у свету и то је просто једна константа америчке политике са којом сваки председник мора да се суочи на овај или онај начин. Сигурно постоје заговорници идеје да се брзим ударом онеспособе Севернокорејци и да се на дуже стазе збаци режим у Пјонгјангу. Међутим, то је јако тешко изводљиво јер Америка има много озбиљнијих проблема него што је Северна Кореја. Заиста је тешко проценити која ће од ове две стране превагнути, али јако је мала вероватноћа да ће заиста доћи сукоба озбиљних размера, наравно, уколико неко у међувремену не испали ракету“, објашњава Мароевић за Спутњик.
