Поред провокација које је доживео на терену током снимања свог новог остварења, када је један отворени џип са четири Албанца кружио шест пута око филмске екипе с појачаном националистичком музиком до даске, Малагурски свакодневно добија и претње смрћу путем друштвених мрежа.
„Многи албански медији су одмах представили филм као српску пропаганду, што је јако занимљиво, с обзиром на то да филм још није изашао, нисам га видео ни ја као режисер и продуцент. С друге стране, већ су позвали неке своје стручњаке, косовске маргиналне режисере да коментаришу како су манастири на Косову и Метохији заправо албански а не српски. Самим тим, они већ разоткривају какви су планови Приштине о тим манастирима“, изјавио је Малагурски за Спутњик и нагласио да овај документарац неће бити политички острашћен, већ ће једноставно да приказује истину.
„Многи албански екстремисти су бурно реаговали на Твитеру, неки су чак позивали и на моју смрт. Износе неке апсурдне тврдње. Трудим се да им увек одговорим на цивилизован начин, а посебно волим да се користим западним изворима, па када они помену да су Албанци тражили независност због Милошевића, ја њима пошаљем чланак из ’Њујорк тајмса‘ из 1982. у којем се наводи да албански националисти желе етнички чисто Косово и уједињење са ’Великом Албанијом‘, па да због тога форсирају Србе да напусте Косово и Метохију. Онда они углавном на то реагују увредама, претњама, што је сасвим природно, јер када се неко осећа очајно и панично што аргументима не може да докаже своју тврдњу, он прибегава сили“.
Режисер филма, чија се премијера планира за јесен у Паризу, где је седиште Унеска, за Спутњик истиче да су његови албански пратиоци са друштвених мрежа врло сигурни у себе зато што у овом тренутку Америка још увек стоје иза њих.
„Ја ипак не бих био превише самоуверен да сам на њиховом месту, зато што су Американци били и те како иза талибана када су им били потребни да се боре против Совјета, подржавали су и Садама Хусеина кад им је користио у борби против Ирана. У том смислу се надам да ће имати бар мало мудрости да се заиста потруде да дођемо до неког компромиса. Али када је у питању очување нашег историјског наслеђа, ту нема компромиса, ту морамо да сачувамо оно што је наше и да у том смислу уложимо све напоре да представимо свету истину о томе, као и да и ми сами будемо уједињени бар у овом питању“, закључује Малагурски.
На питање како коментарише ове претње и да ли сматра да је заиста животно угрожен, за Спутњик каже да ово за њега није ништа ново.
„Не знам шта да очекујем, досад сам добијао претње и за неке моје раније филмске радове, од Срба, што је можда најтужније. Људи су ми претили разним врстама насиља. Неке од тих претњи су судски потврђене, па су се ту умешале и разне интересне групе и утицале на читав тај случај. Када су у питању Албанци, ово ми такође није први пут. Да ли ће то сада бити већа ствар, не знам. Свакако се увек трудим да будем пажљив у свему што радим ван мог професионалног посла и наставићу то да будем и у овом случају. Али исто тако, претње свакако неће утицати на мој даљи рад. Ја ћу наставити да промовишем истину. А ако неко одлучи да ту нешто конкретно предузме, ја рачунам да ће ме моја држава заштити“, рекао је режисер за Спутњик и додао да он није једини који доживљава непријатности због новог филма.
Стефан Поповић, водитељ документарца, како Малагурски каже, без разлога је задржан скоро сат времена на граничном прелазу када се враћао с Космета, где је боравио током прошлог викенда у једној хуманитарној мисији. Овај случај се такође десио неколико дана након што је Спутњик објавио трејлер за документарац „Косово: Моменат у цивилизацији“.
