Влада Молдавије тражи од Уједињених нација помоћ за повлачење руских војника из Придњестровља. Председник ове непризнате републике Вадим Красносељски је изјавио да повлачење миротворца води директно у рат. Пошто се, према одлуци Уставног суда Молдавије, Придњестровље сматра окупираном територијом, то значи да може бити употребљена сила како би се преузела контрола над њим.
Засад ситуацију смирује председник Молдавије Игор Додон, који се не слаже са политиком своје владе, која је окренута Западу и тражи да руски војници остану присутни до решења придњестровског конфликта.
„Узимајући у обзир стање у овом региону, мислим на руско-украјинске односе, односе између Русије и Запада, пре свега кроз НАТО, положај на локалном нивоу између председника Додона и парламентарне врхушке, и не само према њему, не искључујем појаву политичког изненађења. То значајно компликује ситуацију. Нико не може да гарантује да неки политичар, са ингеренцијама или без, неће узвикнути: ’Пали!‘“, каже руски политиколог Борис Подопригора.
Додон је признао да постоји сценарио о ком се све чешће говори и који предвиђа распоређивање страних војника на Дњестру, највероватније из НАТО снага, како би се појачало војно присуство Запада у региону. Наравно, крајњи циљ Алијансе није да се, наводно, заштити молдавски народ, већ да се још једном испровоцира Русија и створи нова зона нестабилности.
„Можда су молдавски политичари који се држе антируске линије и заинтересовани да Придњестровље постане крвава рана јер ће бити створена могућност да се Русија још једном постави на стуб срама. Не могу да замислим да ће Придњестровље устукнути. Тамо (у Молдавији) постоје вруће главе, али тамо има и доста реалиста који говоре како садашње стање ствари није сасвим природно, али је боље од онога што би могло да настане у садашњој геополитичкој реалности“, сматра Подопригора.
Експерт подсећа да се на територији Придњестровља налази оперативна група руске војске коју чини свега 300 људи и чији главни задатак су мировна мисија и заштита складишта са муницијом.
„Није ствар у нашим мировњацима, већ у 350-400 хиљада становника Придњестровља који, макар их убили, не желе да буду грађани Молдавије, а ни Румуније, јер је то тако помешано становништво — Руси, Украјинци и Молдавци — васпитано на руској култури. Таквих је више од 70, ако не и 80 процената, дакле не може се избећи значајан конфликт. Неће имати значаја ако се 300 наших миротвораца повуче, јер тамо постоји велика жеља за животом из времена СССР-а“, објашњава он.
Ако се Молдавија одлучила за војни сценарио решавања придњестровског проблема, могла би да проучи случај Грузије из 2008. године. Подсетимо, тада је грузијска војска напала руске миротворце у Јужној Осетији, што је изазвало одмазду Русије. За пет дана Грузија је остала без две области — Јужне Осетије и Абхазије.
„Мало ко зна да је до почетка августа 2008. године грузијској страни више пута говорено: погледајте, ситуација је толико компликована да свака варница може довести до тога да Јужна Осетија, а за њом и Абхазија пожеле самосталан пут развоја. Као да је наговештавано да ће се нешто десити. Формално, грузијски представници су климали главом и показивали да они све разумеју и да је то став и тадашњег председника Михаила Сакашвилија. А видите шта се десило. Далеко сам од мисли да у Молдавији може да се деси нешто слично као у Грузији. Међутим, искуство из 2008. године доводи на закључка да се са таквим стварима не сме играти. Можемо на различите начине да се односимо према политичко-дипломатским нијансама, али не можемо да заборавимо да је велики број људи погинуо — и цивила и грузијских војника и, наравно, наших војника. Желео бих да верујем да ће се молдавске власти, које себе сматрају одговорним за судбину своје земље, заинтересовати за искуство грузијских колега“, саветује Подопригора.
Молдавија има још један озбиљан територијални проблем — јужну аутономију Гагаузију. Она је још 2014. године организовала референдум о уласку у Царинску унију. Том приликом је 95 одсто становника овог специфичног региона чије већинско становништво чине Гагаузи, једини народ туранског порекла који исповеда православну веру, гласало за улазак у руски савез. У молдавском Уставу се налази тачка којом се Гагаузији даје право на излазак из земље у случају да Молдавија изгуби суверенитет.
„Ситуација у Гагаузији је таква као да људи чекају великог начелника из Москве да реши проблем са локалним чиновницима и заведе ред. Тамо нема миротвораца, али већинско расположење тих људи из образовног слоја јесте да су им родитељи живели тако да им се може завидети, а погледајте данас. Са жаљењем констатујем да не могу да искључим могућност војних акција против Придњестровља, које ће се одразити и на Гагаузију. То би била спонтана реакција, а ако Кишињев жели мирну будућност, чини ми се да то треба да узме у обзир“, каже експерт.
Русија је на леп начин замолила Молдавију да одустане од своје намере да на Генералној скупштини УН наредног месеца покрене тему повлачења страних војника са своје територије. Да ли је то допрло до мозга молдавских званичника, сазнаћемо ускоро.
Подсетимо, Придњестровље је тражио излазак из састава Молдавске ССР још пре распада Совјетског Савеза страхујући да ће се на таласу национализма Молдавија ујединити са Румунијом. После неуспешног покушаја молдавских власти да на силу реше проблем 1992. године, Придњестровље је постало територија која се практично не налази под контролом Кишињева. Питање уједињења Молдавије и Румуније је актуелније него икад, чак се наводи и 2018. као година кад би до тога могло да дође. Међутим, то сигурно неће проћи без великих потреса у региону.
