Они су запретили „осветом“ због терориста које је полиција убила током напада у Барселони и Камбрилсу, и поручили да ће „Андалузија поново постати оно што је некада била, део калифата“.
Колико су претње терориста реалне и имају ли Шпанци разлога за страх да ће њихова земља постати територија исламских фундаменталиста?
Професор доктор Милан Пашански, председник Форума за тероризам и транзицију безбедности, за Спутњик каже да се они у Андалузији, односно у читавој Шпанији, осећају, условно речено, на свом терену.
„Арапи су у Андалузији били на власти од осмог до петнаестог века и под својом влашћу држали су хришћане, Јевреје и муслимане, успоставили су своју државу, па се савременом терминологијом може рећи да су већ тада успоставили тај свој калифат. Они су тај део Шпаније звали Андалуз, што је арапско име за тај део Иберијског полуострва, а у преводу значи — земља Варвара. У том смислу они својатају тај део Иберијског полуострва где су вековима владали и већ тада направили калифат који, наравно, желе да обнове“, објашњава Пашански.
Како каже, може бити да је Исламска држава пред издисајем, али то аутоматски не значи да је исламском фундаменталистичком тероризму одзвонило. Напротив, напомиње, он ће се појачавати како би себи и другима доказао да је далеко од тога да буде поражен.
„За њих је од примарне важности да успоставе неки мостобран у Европи, да тој Европској унији у коју спада и Шпанија, покажу да су увелико присутни на европском тлу. Према проценама од пре шест-седам година, у ЕУ живи најмање између 25 и 35 милиона муслимана, а ко зна колико се тај број у међувремену увећао. Они су раштркани по различитим земљама и настоје да својом пропагандом, у срцу Европе, дефакто у Андалузији, направе калифат, јер би то за њих био врло ефикасан начин да покажу свету и себи да још имају шта да кажу у домену тероризма“, указује Пашански.
Он подсећа да је од 2004. године, када је извршен крвави терористички акт на мадридској железничкој станици, где је било више од 190 мртвих и више од две хиљаде рањених у тринаест експлозија бомби, једно време владало затишје што се тиче исламског фундаментализма на тлу Шпаније.
„Они су постигли свој стратешки циљ — да фронт борбе против Запада пренесу на тло Европе. Шпанија од 2004. године све до овог терористичког акта у Барселони није имала контакта са исламским тероризмом и опустила се. Иако је та земља чланица НАТО-а, она није директно учествовала у операцијама у Сирији, односно у борби против Исламске државе и вероватно су лакомислено поверовали да ће их тероризам обићи. Барселона је била добра опомена и велико изненађење за шпанске одбрамбене снаге. Мислим да ће сада бити суочени са једним озбиљним таласом тероризма и то је та одмазда којом Исламска држава прети“, упозорава Пашански.
Према његовим речима, један број земаља ЕУ и њихови лидери следе политику НАТО-а, односно Америке, која је примарно усмерена у функцији америчких интереса против Исламске државе.
„Међутим, Америка нема огроман број муслимана у срцу своје државе као што је то случај са ЕУ, што је велики проблем јер Унија тешко може, готово никако, да се дугорочно супростави екстремним муслиманима, који су заправо њени грађани, досељеници друге и треће генерације. Терористи примарно усмеравају мете напада на недужне грађане, а ти грађани су заправо бирачи који ће владајуће политичке гарнитуре које преферирају сарадњу са НАТО-ом казнити на неким следећим изборима. То је разлог из ког су недужни грађани заправо трајна мета напада“, наводи Пашански.
На њих се, како каже, врши притисак да откажу послушност или да на следећим изборима не изаберу политичку гарнитуру која земљу гура у сарадњу са НАТО-ом и који спроводи америчке интересе науштрб интереса Европе.
„ЕУ има озбиљан проблем са огромном досељеничком масом муслимана и мигрантима који су изузетна безбедоносна претња. Тренд напада на недужне грађане, различитим приручним средствима која на лицу места терористи обезбеде, наставиће се и убудуће. Иако је калифат један пропагандни балон, он има историјско покриће, јер ако би се било где у Европи тај калифат успоставио, у шта наравно сумњам, најозбиљнији ’кандидат‘ би била Андалузија“, упозорава Пашански.
Он међутим верује да до тога ипак неће доћи јер ће Шпанији у помоћ прискочити сви обавештајни системи НАТО-а, Европске уније, као и америчка обавештајна заједница. Међутим, он напомиње да је очигледно да више нико није безбедан.
„Исламисти сматрају да нема недужних и да су сви криви. Терористичких аката једино није било у Швајцарској. Дакле једина земља која је војно неутрална, није члан ниједног савеза нити Европске уније, за сада је поштеђена. Можда то терористи намерно и раде како би показали да се они који нису ангажовани на сламању и уништавању Исламске државе могу сматрати безбедним, а сви други који активно, пасивно или прећутно подржавају те акције, могу постати потенцијална мета“, закључује Пашански за Спутњик.
