У ауторском тексту „Балкан између сукобљених полова“, Солана наводи да земље региона желе да учествују у „европском пројекту“, али да уједно чине део света који је политички и културолошки међу најкомпликованијима на планети.
„Нема јасније илустрације за оптерећену прошлост и садашњост овог региона, од живота и наслеђа једног од његових најизврснијих синова — физичара и изумитеља Николе Тесле“, наводи Солана.
Бивши шпански шеф дипломатије наводи да је Тесла рођен у српској православној породици у граду који је сада део Хрватске, па је његова националност „предмет расправе у региону“.
„Тесла је веровао да би научни напредак требало да ствара мостове између земаља и да се кроз то постигне универзални мир. Међутим, постоје они и у Хрватској и у Србији који желе да уподобе његово наслеђе на непримерен начин“, наводи Солана.
Наводећи речи своје наследнице Федерике Могерини да би „Балкан лако могао постати једна од шаховских табли на којима велике силе играју своју партију“, Солана истиче да је регион увек био „смештен“ између сукобљених полова, који пројектују своју моћ кроз испреплетане економске, политичке, историјске и културне везе.
Солана каже да су ратови из деведесетих година прошлог века у бившој Југославији за Европску унију увек означавали велики неуспех, а да је покушај да се бивше републике увуку у Унију донео различите резултате.
„Истовремено, демократски стандарди на Западном Балкану доживљавају ерозију, а друге земље са јаким утицајем — Русија, Турска и Мађарска, у којој ЕУ није успела да заустави ауторитарни налет Виктора Орбана, нуде алтернативне политичке моделе“, пише Солана.
Бивши европски званичник и бивши генерални секретар НАТО-а каже да Србија проналази инспирацију и у Јосипу Брозу Титу, Покрету несврстаних и Титовој „сјајној игри између САД и Русије“.
„Србија се на сличан начин званично одређује као неутрална земља. Ипак, блиско сарађује са НАТО-ом кроз програм Партнерства за мир, док истовремено одржава војне вежбе са Русијом. Такође, док председник Александар Вучић тврди да је чврсто за европске интеграције, није показао спремност да се дистанцира од Русије“, пише Солана.
Он додаје да се у причу, заједно са ставом о Косову, али и економским пројектима, укључила и Кина.
„Европска унија не сме да изневери очекивања која би Тесла, без сумње, имао од ње. Свим Европљанима би требало да буде пружена могућност да учествују у европском пројекту и убирају плодове њеног потенцијала за промене. То је тачно оно што већи део популације на Балкану жели. Лидери ЕУ не могу да гарантују да ће процес уласка бити брз и лаган, али само они могу да осигурају да путовање буде вредно циља“, наводи Солана.
Танјуг
