Министар одбране Александар Вулин у Астани је са министром одбрамбене и аеро-космичке индустрије Казахстана Бејбутом Атамкуловом договорио размену експертске делегације и почетак сарадње на конкретним пројектима модернизације одређених противваздушних система.
Министар је изјавио да је договорен и трансфер технологија, те да су казахстанске колеге веома заинтересоване за сарадњу са нашим компанијама: „Југоимпортом“, фабриком „Милан Благојевић“ и „Крушиком“.
После распада Совјетског Савеза, казахстанске оружане снаге биле су потпуно везане уз руске, што је разумљиво, јер су сви официри потекли из совјетских војних школа, а наоружање, војна техника и опрема били су руског порекла, као и модели употребе војних јединица.
Иако је с временом ова земља почела да развија властите оружане снаге и војну производњу, управо би идеје и технологије наслеђене од бивше велике земље могле да буду спона сарадње са Србијом, јер се и добар део наших система темељи на идејама руских стручњака.
Професор Војне академије и директор Евроазијског безбедносног форума генерал-мајор у пензији Митар Ковач у разговору за Спутњик каже да, када се говори о будућој сарадњи, „треба бити реалан“. Оно што смо модернизовали, имајући у виду карактеристике савремених авиона и борбених средстава, крстарећих ракета и беспилотних летелица, постојећа технолошка база, оружје које ми имамо у противваздушној одбрани, па и Казахстан, не омогућава неке високе домете, каже Ковач.
„Можемо да се појавимо као конкуренти у модернизацији ракета које се налазе у нашем наоружању, али када имамо у виду интересне сфере Казахстана и близину Русије, па и Кине и других великих сила, ми сигурно не можемо да направимо велики продор у тој области, али можемо заједнички да реализујемо неке пројекте који се односе на сличне или исте моделе које користе њихова и наша војска“, каже Ковач.
Он ипак додаје да је сарадња у домену одбрамбених технологија, наменске или одбрамбене војне индустрије могућа, јер су се од распада Совјетског Савеза, односно Југославије, и у нашој земљи ствари промениле.
„Конкретна сарадња могућа је у домену реализације појединих борбених система, па и против ваздухопловних система у складу са достигнућима које је постигла наша одбрамбена индустрија, истраживачке установе, пре свега Војно-технички институт. Верујем да ће се кроз преговоре утврдити конкретни садржај и поједини пројекти на којима се може сарађивати. Међутим, ако би се она доводила у контекст високих резултата у домену производње новог оружја и опреме, мислим да то није реално очекивати у неком наредном периоду“, каже Ковач.
Међутим, како Спутњик сазнаје, наша делегација обишла је две компаније које су настале као заједничка предузећа кроз трансфер технологије у Казахстан — из Турске компанија „Аселсан“ у области оптоелектронских уређаја, и из Јужне Африке, у области оклопних возила. Ова сарадња остварена је са компанијом „Парамаунт“.
Овакав модел сарадње могао би бити реализован и са Србијом. Као један од будућих послова виђен је трансфер технологије за производњу барута и ракетних горива из предузећа „Милан Благојевић“ из Лучана, али и модернизација противоклопних система совјетског порекла кроз трансфер технологије из „Крушика“.
Српска страна би могла да буде заинтересована за сарадњу у области оптоелектронских система кроз међусобну размену компоненти и подсистема.
С друге стране, Казахстан би могао да буде заинтересован за модернизацију хаубица 122 мм по угледу на српски пројекат „СОРА“.
Детаљи ће бити познати кад се заврше посете експертских делегација које је најавио министар Вулин. Он је обишао и Национални космички центар у Астани, где је изјавио да постоји могућност да се нашим најбољим студентима и инжењерима омогући простор за специјализацију у оквиру космичког програма Казахстана.