Јелена Јанковић је међу кандидатима за победника Гран-при такмичења „Андреј Стењин“. Име добитника тог престижног признања биће објављено 7. септембра у Центру за фотографију „Браћа Лимијер“ у Москви.
У конкуренцији за главну награду је 29 младих фотографа из 14 земаља, међу којима су и кандидати из Русије, Кине, Индије, Шпаније, Италије, Грчке.
Рад „Селфи култура“ Јанковићева је снимила на концерту групе „Масив атак“ у Пули, у августу 2016. године. Фотографија је, како каже, настала спонтано.
„Била сам инспирисана светлосним ефектима и сценама које сам виђала испред себе. То ме је навело да узмем свој фото-апарат и да почнем да сликам оно што ме окружује“, каже Јелена Јанковић у разговору за Спутњик.
Највише је инспирише рад с људима, односно енергија коју добија од њих.
„Мислим да све креће од концепта. Производ тог тренутка је визија коју имам у себи, прича коју свако од нас прави у себи. Тренутак је приказ свести и поруке коју ми сами шаљемо“, сматра наша саговорница.
Иако признаје да је селфи веома популаризовао фотографију, Јанковићева каже да је истовремено срозао квалитет и вредновање културе и снаге саме фотографије.
„Фотографија је почела да се дели на лепу и нелепу. Тачније, ако смо лепи на фотографији, она је сјајна, ако нисмо, моментално се брише. Таква фотографија није добра! Није битан садржај, ликовност… Ако нисмо лепи на фотографији, она губи сваку вредност. Усмерени смо само на себе и своје мониторе у жељи да добијемо одобравање других, преко виртуелног света“, наводи Јанковићева.
Селфи култура, према њеном мишљењу, ствара притисак ширења лажне савршености међу људима.
„Селфи култура је донела једну велику лаж, популаризацију нарцисоидности која се не посматра као нешто негативно. Такво понашање је постало нормално, тачније, не припадате окружењу ако то не радите. Забележено је где и са ким смо били, забележени су летовање, зимовање… А шта смо заиста изнутра? Шта је у свему томе истина? Креира се губитак са реалним и стварним животом који није тако лак и леп као филтери који нас боје“, истиче Јанковићева.
Признање „Андреј Стењин“ за нашу саговорницу представља, како каже, велику част.
„Андреј Стењин је био изврстан репортер који је погинуо на свом радном задатку. Његове фотографије остављају снагу и све за шта се он борио и радио. Част је да носим признање са његовим именом и драго ми је због комплетне подршке Русије која је такву манифестацију организовала и омогућила промоцију новим младим ауторима из целог света“, каже Јелена Јанковић.
Међународно фотографско такмичење „Андреј Стењин“ одржава се већ три године у част новинара МИА „Росија севодња“ који је погинуо у августу 2014. године на југоистоку Украјине. Стењин је убијен на радном задатку у нападу украјинских војника на колону избеглица. Имао је 33 године.
На конкурс је ове године пријављено око пет хиљада радова из 76 земаља, који су се такмичили у четири категорије: „Главне вести“, „Спорт“, „Моја планета“ и „Портрет. Јунак нашег доба“.
Прво место у номинацији „Главне вести“ заузели су Фандулвази Џајкло из Јужноафричке Републике са фотографијом „Протести у граду Грабу“ и Алехандро Мартинез Велес из Шпаније за фотографију „Избеглице у Београду“.
У номинацији „Моја планета“ победници су Јелена Јанковић са фотографијом „Култура селфија“ и Павел Волков са серијом фотографија „Друга реалност“.
У номинацији „Спорт“ победничка места заузели су фотографи из Русије. Прво место је заузео Константин Чалабаров са фотографијом „Елегантни навијач“ и Алексеј Филипов са серијом фотографија „На врховима прстију“.
Прва места у номинацији „Портрет. Јунак нашег времена“ освојили су Рус Валентин Јогоршин са радом „Лице из прошлости“ и Италијан Данијел Гарсија ди Мео са фотографијама „Шта“.
Више од 200 фотографија са конкурса „Андреј Стењин“ биће изложено од 8. до 17. септембра у московском Центру за фотографију „Браћа Лимијер“. Изложба ће потом обићи и друге градове у Русији, као и Истанбул, Кејп Таун, Каиро, Берлин, Шангај, Рим.
Спутњик је интернационални партнер такмичења.
