„Где су ови парламентарци били последњих двадесет пет година? Или су европски политичари тек недавно сазнали да већи део рускојезичног становништва нема права да гласа на парламентарним изборима и да је на локалним изборима повређен принцип пропорционалне заступљености када су у питању Руси. Естонци имају предност када је реч о запошљавању, док неестонци, чак и ако добијају посао, примају 20-30 посто мању плату“, пита Кленски.
Он у изјави за Спутњик упозорава да су Руси дискриминисани и у образовном систему Естоније, али и пошто заврше школовање:
„Чак и Руси који знају естонски имају мање могућности за напредовање у каријери него Естонци. Врло је индикативан пример таксиста у граду Нарви, који су неколико пута кажњени због непознавања естонског језика, и то у граду у којем Естонци чине три одсто становништва. Одлично се сећам да кад сам био у једној од земаља ЕУ, таксиста, пореклом из Србије, говорио је искључиво српски, али никоме није падало на памет да га казни због језика“, наводи Кленски.
Европа је, подсећа наш саговорник, више пута упозоравала Естонију, али то су само препоруке које званични Талин игнорише.
„Са друге стране, сведоци смо вестернизације рускојезичног становништва. Уз помоћ западних амбасада, Руси све чешће постају — русофоби, који су спремни да бране Естонију од напада. Од чијег напада? Сви знају ко је претња број 1 за НАТО, па дакле и за Естонију“, констатује Кленски.
Естонија се, како каже, потрудила и да у земљи спроведе „политичко чишћење“.
„Нема ниједне самосталне политичке снаге, која би заступала интересе руског становништва, нема руске штампе, и глас рускојезичног становништва се не чује, он се цензурише у складу са принципима етнократије, мада трећину становништва земље и даље чине неестонци, а већина од њих су Руси“, истиче Кленски.
Проблем „неграђана“
Статистика показује да је од осамостаљења Естоније Руса све мање. Према попису из 1989. Руси су чинили 30,3 одсто становништва у Естонији, при чему их је у главном граду Талину било 41 одсто, а у Нарви чак 85,9 одсто. Данас у Естонији живи нешто више од 320.000 Руса, или око 24 одсто.
Међутим, ситуацију у Естонији додатно компликује постојање још једне категорије становништва — неграђана, или апатрида. Проблем настаје оног тренутка кад Естонија, заједно са Летонијом, за разлику од бивших совјетских република, одбија да реализује тзв. „нулту варијанту“ након распада СССР — да грађанство аутоматски добију сви становници на њеној територији.
Већ у марту 1992. године у Естонији је ступио на снагу закон о држављанству чија је последица била да је око трећине становника земље изгубило бирачка права, а Парламент изабран те године је тако постао сто одсто естонски.
Следеће године законски је уведена обавеза за познавање естонског језика као услов за добијање држављанства, док нови закон о држављанству усвојен 1995. иде корак даље, па поред знања естонског, за добијање држављанства предвиђа познавање Устава и закона Естоније.
Иако је проценат лица без држављанства од 2000. до 2011. преполовљен — са 12,4 на 6,5 одсто, тај проблем и даље остаје отворен. На неграђане Естоније односи се низ ограничења: осим што немају право да бирају нити да буду бирани ни за Парламент Естоније, ни за Европски парламент, они не могу да гласају ни на локалним изборима. За њих је уз то затворен и приступ бројним професијама. Списак је подужи: не могу да служе у полицији, царини, тужилаштвима, судовима, нити могу да буду нотари, судски извршиоци, судски преводиоци, адвокати…
Такође, само естонски држављани могу слободно да располажу својом имовином и да буду пуноправни субјекти приватизације, док лица без естонског држављанства не могу у њима да учествују.
Свој допринос решавању проблема апатрида у међувремену покушали су да дају и Русија и ЕУ. Тако је јуна 2008. тадашњи руски председник Дмитриј Медведев потписао указ којим су лица без држављанства из Естоније могла да уђу у Русију без виза, док је децембра 2006. године Савет ЕУ донео одлуку о безвизном режиму за естонске апатриде у свим земљама ЕУ, осим Британије и Ирске. Одлука се није односила на грађане Русије који живе у Естонији.
