У наставку свог исказа Братислав Дикић је казао да му 16. октобра није нуђен споразум о признању кривице. Он је поновио да је специјални државни тужилац Миливоје Катнић тражио од њега да опозове групу „са којом је дошао“, али да је он објаснио да није ни са ким дошао, осим са својом пријатељицом Кристином Христић.
„Наравно да нисам знао да постоји било каква група. Ово за шта сам оптужен сам сазнао од специјалног државног тужиоца“, испричао је Дикић.
На питање адвоката Петронијевића које функције је током каријере покривао у МУП-у Србије, Дикић је објаснио да је обављао послове од полицајца до генерала полиције и да је био помоћник директора полиције. Такође, рекао је да је био командант Жандармерије Србије и да је 23 године био у антитерористичким јединицама.
Дикић је навео да је први пут чуо за Демократски фронт у тужилаштву, али да се не може сјетити тачно када. Он је казао да је током каријере имао одличну сарадњу са МУП-ом Црне Горе.
На питање адвоката да ли је могуће извести државни удар на начин како је то описано у оптужници, Дикић је рекао да је то немогуће. „Ово је неко организовао са неким циљем, а не да се изведе државни удар. Не може шачица људи да дође преко ноћи и изведе државни удар. То у 99 одсто случајева ради војска“.
Дикић је такође навео да је током каријере обезбјеђивао високоризичне скупове у Србији као шеф жандармерије.
Други по реду оптужени, Милош Јовановић је најавио да ће сам изнијети одбрану и такође се изјаснио да није крив.
Јовановић је казао да га је Синђелић унајмио да пиротехником и молотовљевим коктелима руинира неку зграду, али да он то није урадио.
Јовановић каже да је једина мотивација била новац и да је за то добио 500 евра од Синђелића. Он је казао да је у Подгорицу стигао 18. октобра, а да је Синђелић од њега то тражио 16. октобра.
„Он је мени спомињао неку револуцију, али сам знао да су то ћорава посла“, навео је Јовановић.
Јовановић је такође препричао дио разговора Ристића и Синђелића. „Ристић је питао Синђелића какав је то аматеризам да не може да пребаци групу људи у Црну Гору“. Он је казао да се тај сусрет Ристића и Синђелића десио у Београду 16. октобра.
Јовановић је казао да је Дикића први пут видио у судници, а Ристића само једном када је причао са Синђелићем.
Јовановић је казао да му је то било први пут да долази у Подгорицу и да је дошао пјешице до зграде „која је изгледала као стамбени објекат“. Оптужени је казао да на том објекту није видио никаква политичка обиљежја, већ да је изгледала као обична кућа. Он каже да није знао да на том мјесту нису просторије политичке партије.
Јовановић је казао да он није прихватио Синђелићев захтјев да 16. октобра оде у Подгорицу, обуче униформу црногорске полиције и туче се уколико Мило Ђукановић побиједи на изборима.
„Синђелић је тражио 50 момака који би обукли униформе црногорске полиције и тукли се“, казао је оптужени.
Јовановић је казао да је са Синђелићем ишао по кафанама, али да нису били нарочито добри другови. „Он је на свако моје питање одговарао са: гледај своја посла“.
Јовановић наводи да је Синђелић око поднева 16. октобра тражио од њега да иде у Црну Гору да се туче са полицијом. Он је казао да су 16. октобра били у Београду и Пожаревцу.
Суткиња Мугоша није дозволила Јовановићу да одговори како је дошао у Црну Гору поред црвене Интерполове потјернице, на шта је бурно реаговао адвокат одбране казавши да предсједница судског вијећа сугерише Јовановићу како да одговори.
Претрес је прекинут у 14.15 часова и наставља се у петак у 9 часова.
