Копирају ли Бошњаци у Босни и Херцеговини модел Албанаца са Косова и Метохије? Они тврде да деца бошњачке националности која живе у Републици Српској не могу, наводно, да се школују на матерњем језику, па су им омогућили да се, уместо у регуларним школама, школују у Едукативним центрима где уче према плану која важе у кантону Федерације, иначе програму коју бошњачки део БИХ и финансира.
С обзиром да је Закон о образовању који важи на територији РС у складу и са Уставом РС али и Уставом БиХ, није баш најјасније зашто све више бошњачке деце не похађа регуларне школе већ едукативне центре који наставу спроводе по строго бошњачком програму. Осим ако није у све поново политика умешала прсте, а сценарио преузет од Албанца са Косова који су своју децу школовали по кућама да би свет стекао утисак да Србија крши основна људска права.
Политички аналитичар др Стевица Деђански за Спутњик каже да се управо то десило и у БиХ и да је у питању обична политичка ујдурма. Он наглашава да је у оваквим ситуацијама основно питање — да ли је нешто што се тражи засновано на правним чињеницама.
„Ако је Уставни суд рекао да је све по Закону, онда нема разлога да се овако нешто дешава. С обзиром да се и даље на томе инсистира, онда је јасно да је то политичка ујдурма која је усмерена на РС јер није тајна да је она већ дуже време на мети неких центара моћи. У том контексту логично је да ће најпре да употребе Бошњаке како би направили проблем“, каже наш саговорник.
На питање да ли у свему овоме може да препозна део „албанског сценарија“, наш саговорник сматра да је можда у овом тренутку то прегрубо рећи. Али…
„Има одређене сличности, али ми треба да се понашамо као и до сада и да не падамо на провокације и да на то не реагујемо. Уосталом, њима ће се ’обити о главу‘ то што раде, јер школство БиХ није ни приближно по квалитету школства у РС. Тиме што децу шаљу у те школе, сами себи ’скачу у стомак‘ јер ако деца буду имала мање знања имаће и лошије кадрове, а лоши кадрови ће довести до проблема у њиховој држави, али то је већ њихов проблем“, сматра наш саговорник.
Он је такође уверен да ће сасвим сигурно бити покушаја да се ово злоупотреби у међународној заједници, а против РС.
„Видите шта све везано за РС добија негативну конотацију. Можемо рећи да је ово сада најмањи проблем, али ће њега сасвим сигурно употребити на следећим изборима како би сменили садашње руководство и довели неке пријемчивије политичаре на власт, са којим би више и лакше сарађивали и који би у принципу испуњавали њихове налоге. Тако да верујем да је све ово усмерено ка томе, али ово је само једна мала ставка и уверен сам да ће тога бити много више“, закључује др Деђански.
Иначе, у Сарајеву данас ниједно дете у основној и средњој школи не учи српски језик, а у основним школама у ФБиХ учи га укупно свега 49, изузимајући Дрвар и Гламоч.
Подсећања ради, недавно су и Бошњаци из Рашке области (Санџака) затражили да се уџбеници из којих уче деца из ове етничке групе у Србији штампају на бошњачком језику, али и да се у појединим предметима као што је Историја или Географија деца не збуњују тиме да „живе у Рашкој области“, већ да се тај део у уџбеницима зове у складу са њиховим националним и културним идентитетом — Санџак.
Отишло се чак дотле да су уз помоћ Хрватске у европским институцијама напали српски Акционални план за националне мањине и тако два пута успели да блокирају својевремно отварање преговарачких поглавља са Србијом. Не треба пуно подсећати да су Албанци са Косова и Метохије својевремено и те како поентирали у међународној заједници на причи да не могу да користе свој матерњи језик, као и да им је на тај начин ускраћен национални и културни идентитет.
У овом конкретном случају, у РС је о 117 ђака бошњачке националности, чији родитељи не желе да њихова деца уче школу по српском наставном плану и на српском језику. Они су чак и тужили државу по основи кршења људских права и тај спор траје већ пет година.
