Стање у Авганистану у сфери наркотика је све горе, наводи се у саопштењу Министарства иностраних послова Русије. Према оценама експерата, у 2017. години се очекује велики раст производње опојних дрога: територија засађена маком је достигла величину Колумбије, Боливије и Перуа заједно, док се приходи од наркотика на годишњем нивоу могу мерити са новцем добијеним продајом нафте и оружја и достижу билионе долара.
„Интензивиран је такозвани ’балкански‘ правац (Пакистан—Иран—Турска—Европа). Осим тога, у Авганистан се годишње незаконито увезу тоне прекурзора за производњу дрога. Притом, према информацијама из авганистанских извора, као главни испоручиоци фигуришу земље као што су Италија, Француска и Холандија“, наводи се у саопштењу Министарства иностраних послова Русије.
Многи експерти сматрају да је појава Американаца у Авганистану омогућила да производња хероина постане најразвијенија „грана“ индустрије те земље. Иако је неозбиљно претпоставити да се на пример у Белој кући одржавају седнице на којима се говори о повећању производње наркотика, чињеница је да је Американци скоро ништа не предузимају да спрече њихово растурање. У новој америчкој стратегији за Авганистан то питање уопште није међу приоритетима.
Политика, специјалне службе и криминал
Познати канадски аналитичар Питер Дејл Скот је у својој књизи „Дрога, нафта и рат: САД у Авганистану, Колумбији и Индокини“ описао спрегу политике, специјалних служби и криминала. Он показује велику умешаност елита. Штавише, он наводи да иза трговине дрогом стоје такозване метагрупе. То су веома мале групе, које чине пет-шест важних људи, из активног или резервног састава специјалних служби и Министарства одбране, сенатори, високи политички руководиоци, заменици премијера итд. Они се окупљају из различитих држава јер се ради о транснационалном организованом систему.
„Неко, на пример, даје авио-компанију за превоз терета, неко има добре везе са неком великом специјалном службом, буквално може да уђе у кабинет руководиоца те специјалне службе, да ’отвори врата ногом‘ и договори се где да се затворе очи и тако даље, укључујући и деловање против конкурената. Трећи има новац за различите глобалне авантуре, четврти има могућност да контролише неке планетарне центре производње дроге, како у Авганистану, тако и у Јужној Америци и зато је то, у неком смислу, транснационално организовани системи, а банке су саме по себи глобалне. Није важно који пасош носе или где имају пребивалиште, што поткопава национални суверенитет свих земаља, укључујући и САД. Та хоботница је захватила читаву планету“, сматра руски експерт Јуриј Крупнов, председник Посматрачког савета Института за демографију и миграцију и регионални развој.
#drugs #cia #Afghanistan #falseflag #Vault7 pic.twitter.com/AWdTs5Gc3Z
— Gabe Harris (@gabeh730) March 8, 2017
Нису нове информације да се хероин пребацује у западне земље авионима и бродовима америчке војске.
„То да постоје такве логистичке могућности су заиста истините. Наравно, друга ствар је у којем степену је то званично дозвољено. То је већ рађено за време рата у Индокини, сетимо се познатих филмова о извозу хероина из Вијетнама. Ипак, Никсон је објавио рат наркотицима и хероину 1972. године. То је најтежа и последња година рата у Индокини, када је чак и у лешевима погинулих америчких војника преношен хероин, а да не говоримо о мањим количинама тих наркотика“, наводи руски експерт.
У Авганистану су трговци дрогом највећи противници радикалног исламизма. Они су капиталисти који имају заједничке интересе са САД. Све док се ти интереси поклапају, трговина наркотицима се налази под сигурном заштитом специјалних служби САД, рекао је за руску телевизију „Звезда“ Мајкл Левин, пензионисани агент Одељења за борбу против наркотика САД.
Банкарска мафија
Међутим, највећи проблем последњих пола века је тај да су наркотици толико инфилтрирани унутар финансијско-спекулативног система да су постали неодвојиви елемент покривања дефицита ликвидности.
„Велике банке, пре свега америчке, већ су до грла у трансакцијама од дроге како би дошле до реалног новца. Треба имати у виду да је ситуација већ прешла све могуће границе. И бивши заменик генералног секретара УН, руководилац управе за криминал и наркотике Антонио Марио Коста отворено је говорио о томе и можда је због тога и настрадао — склоњен је на половини мандата. То је данас апсолутна чињеница: садашњи финансијски глобални систем не може да опстане без трговине дрогом и транснационалне организације наркокриминала. Он је у суштини наручилац производње наркотика. Ти несрећни авганистански сељаци и авганистански велепоседници јесу неморални људи, али нису они наручиоци. Главни су они који контролишу банкарске системе финансијске глобалне олигархије“, мишљења је Крупнов.
Новац се већином пере у мање развијеним земљама, а тек онда, када се легализује, пребацује се у банкарски систем Запада. Већином се то ради преко банака које се налазе и офшор зонама.
„Ако Америка сутра заустави трговину наркотицима у свету онда може да настане велика банкарска криза. То говори о томе да је наркобизнис постао део банкарског система“, каже Левин.
Несумњиво, те метагрупе су једна од кључних претњи данас и умногоме превазилазе терористичку претњу. Поред њих наши „жестоки момци“ из деведесетих година прошлог века, Шарићи, земунски и шкаљарски клан, као и остали кланови, изгледају као трећеразредни улични растурачи дроге.
