Одлука коју је Станислав Петров својевремено донео можда је спречила да Хладни рат прерасте у армагедон.
Петров је тог 26. септембра 1983. године био на дужности на радару за рано упозоравање у бункеру у близини Москве, када је на екрану видео ракету како лети ка Совјетском Савезу.
„Када сам први пут видео аларм, устао сам из столице. Сви моји подређени били су збуњени, па сам почео да гласно издајем наређења како бисмо избегли панику. Знао сам да моја одлука може да има велике последице“, рекао је Петров за РТ.
„Сирена се огласила други пут. Огромна крваво црвена слова појавила су се на нашем главном екрану, писало је СТАРТ. Писало је да су лансиране још четири ракете“, рекао је Петров.
Од тренутка када су бојеве главе лансиране, Кремљу је остало само пола сата да одлучи да ли да притисне црвено дугме у знак освете, а Петрову је остало 15 минута да одлучи да ли је претња стварна и да то јави својим командантима.
„У својој удобној фотељи осећао сам се као у тигању, а колена су ми заклецала. Чинило ми се да не могу ни да устанем. Толико сам био нервозан када сам донео одлуку“, испричао је Петров.
Петров је знао да би у случају правог напада Америка кренула у тоталну офанзиву, па је својим шефовима рекао да је аларм укључен због квара у систему.
„Признајем, био сам уплашен. Знао сам колика ми је одговорност на врховима прстију“, каже Петров.
Касније је откривено да су совјетски сателити погрешно протумачили одсјај сунца на облацима као америчке ракете. Његови надлежни су кажњени због квара у систему, а сам Петров није добио никакву похвалу.
„Моји шефови су преузели кривицу, али нису хтели да признају да је било ко урадио нешто исправно“, рекао је Петров.
Инцидент је чуван као строго поверљива тајна дуже од 10 година. Чак и Петровљева жена Раиса, која је умрла 1997, ништа није знала о улози свог мужа у избегавању нуклеарног рата.
Ћутање је прекинуто 1998, када је генерал пуковник Јуриј Вотинцев за немачки таблоид „Билд“ испричао све о тихом херојству Станислава Петрова.
„Када су људи почели да ми говоре да се о мени пише као о хероју, био сам изненађен. Никад о себи нисам размишљао као о хероју — на крају крајева, ја сам само радио свој посао“, рекао је Петров.
