На изложби у Руском дому представљена су фототипска издања гравура, акварела, цртежа, слика и литографија из периода од 17. до 19. века са приказима царске палате. Посетиоци изложбе могу да виде и портрете њених власника: руских владара Алексеја Михајловича, Фјодора Алексејевича, Петра Великог, Катарине Прве, Јелисавете Петровне, Катарине Друге.
Палата цара Алексеја Михајловича и остали културно-историјски објекти у Коломенском део су Московског државног музејског комплекса, у чијем су саставу, како је рекао директор овог комплекса Сергеј Худјаков, и културно-историјски комплекси Исмајлово и Љубљино.
„На нашој територији се налази 30 објеката који представљају културно наслеђе федералног значаја, а међу главним знаменитостима нашег музеја јесте Цркву Вазнесења Господњег, први верски објекат у Русији с одликама руског стила. Поред комплекса московског Кремља и Новодевичјег манастира овај изванредни храм се налази на списку Унескове светске културне баштине“, напоменуо је Худјаков.
Историја села Коломенског повезана је с догађајима средњовековне руске историје. Према легенди, њега су основали људи који су успели да се спасу након тешке битке и страшног монголског разарања. Први писани извори у којима се среће назив Коломенско била су духовна завештања московског кнеза Ивана Даниловича Калите из прве половине 14. века.
Царска палата је имала 270 соба и око три хиљаде прозора, а највећу површину заузимале су цареве одаје, навео је Худјаков. У центру је била царичина палата, а мање просторије припадале су царевићима и царевим кћерима.
Ентеријер палате био је украшен дуборезом, осликаним зидовима и плафонима, скупоценим тканинама и кожом са утиснутим шарама. У собама су били раскошни намештај, теписи са истока, европски гоблени, разноврсне лампе. Свака соба била је украшена иконама, делима најбољих иконописаца тог доба.
Током времена, дрвена палата је почела да се урушава, па је одлуком царице Катарине Друге демонтирана 1767. Царица је наредила да се сачине детаљни инжењерски планови тог објекта, скице фасаде и ентеријера. Сачуван је и опис декорације палате. Ти материјали су послужили као основа за реконструкцију дрвене палате Алексеја Михајловича 2009. године.
Историја изградње палате, живот њених власника, демонтажа у 18. веку и њена реконструкција представљају право руско чудо. Поново изграђена на основу сачуваних планова и скица, палата је данас један од најпосећенијих туристичких објеката музејског комплекса „Коломенско“.
Омиљена резиденција Петра Великог
У палати у Коломенском радо су боравили многи каснији руски владари, али је посебно омиљена била цару Петру Великом (1682–1725), најмлађем сину цара Алексеја Михајловича. Петар Велики је у Коломенском прославио победу у Полтавској бици 1709. године, коју је водио са Швеђанима у Северном рату. У палати се 1709. родила и његова кћи, будућа царица Јелисавета Петровна.
Худјаков је подсетио да је, захваљујући колегама-музеолозима из Холандије, у Коломенском пре неколико година изграђена и верна копија дрвене куће Петра Великог коју је император подигао у холандском граду Зандаму и у којој је радо боравио током путовања по Холандији.
