Тај приступ уједно подразумијева и неку врсту менторства и управљања тим процесом који би највјероватније био под диригентском палицом и супервизијом иностраног фактора.
Други приступ тренутно заговара најјачи опозициони савез Демократски фронт, а односи се на његов позив остатку опозиције за прављење заједничке платформе ради рушења актуелног режима на власти, који је орочен до 1. октобра.
Један од челника Демократског фронта Славен Радуновић за Спутњик каже да је ситуација у Црној Гори на раскрсници, при чему остале опозиционе парламентарне странке већ две године вагају да ли да подрже ДФ са којим не дијеле многе спољнополитичке ставове, или да са Демократском партијом социјалиста уђу у неки вид сарадње на начин како то од њих захтијевају одређени западни центри моћи.
„Тренутна ситуација је да практично опозиција на столу има двије понуде. Једна је од стране Демократског фронта да се одазову на наш позив, или да предложе своја решења која би их усагласили са Демократским фронтом, чиме би послали јединствен негативан одговор према ДПС-у, уз јасну поруку да нећемо дозволити да нас још једанпут разједини и да поједине дјелове опозиције поново увуче у неку будућу владу. И са друге стране позив ДПС-а опет срочен на начин који дијели црногорску опозицију и да лаковјерни дио те опозиције увуче у нову игру“, подвлачи Радуновић.
Према ријечима нашег саговорника, остало је још само да сачекамо недељу дана, до 1. октобра, и видимо шта ће се дешавати на страни остатка опозиције и да ли ће код њих преовладати више „опозициони нерв или потреба да усаглашавају ставове са западним амбасадама“.
Радуновић такође сматра да сам бојкот Парламента не даје довољно добар резултат, док је „само чекање да ДПС подари изборе погрешан пут, јер уколико се не изврши одређени притисак до тога неће доћи све до 2020. године“.
На концу, потпредсједник Нове српске демократије осврнуо се и на недовољно исказану подршку и солидарност остатка опозиције када је у питању прогон Демократског фронта.
„Мене је страх да је прогон Демократског фронта кроз судске процесе, хапшења и кроз финансијске малверзације према ДФ-у, на неки начин повезан са чињеницом да одређене снаге у остатку опозиције не желе да сарађују са ДФ и не желе да дођу до коначног решења које би се манифестовало кроз нове изборе и побједу над ДПС-ом, све док је Демократски фронт најјачи опозициони субјект“, наглашава Радуновић.
„Надам се да гријешим, али то тако дјелује. Нашли су се заједнички интереси Демократске партије социјалиста, која покушава да уништи највећег и најенергичнијег противника, и са друге стране одређени дио наших колега из опозиције који у томе виде шансу да њихов рејтинг напредује тако што би Демократски фронт нестао са политичке сцене, или физички, тако што би нам било похапшено руководство, или чак тако што би био забрањен од стране режима Мила Ђукановића“, закључује Радуновић.