Странка СДА Санџака, чији је лидер Сулејман Угљанин, који је и председник Националног савета Бошњака у Србији, обавестила је политичког саветника Амбасаде САД у Београду да захтева ревизију Акционог плана националних мањина, у који би се уградили захтеви Бошњака.
У разговору је истакнуто и да се тражи да се из процедуре повуче предлог закона о правима и слободама националних мањина и закона о националним саветима националних мањина и да се формирају нове радне групе у којима представници мањина неће бити дискриминисани и чији предлози ће се уважавати. Да упростимо, Угљанинова странка изјадала се Американцима како Србија „не жели да им да аутономију“, или да „призна Сјеничку декларацију из времена Аустроугарске када су Бошњаци затражили да им се омогући самосталност“.
Шта хоће Сулејман Угљанин од Америке, а шта Америка од њега?
Ово није први пут да се Угљанин обратио Американцима за „помоћ“ и на то подсећа и наша саговорница Андријана Максимовић, политиколог из Новог Пазара. Она наводи да је чињеница да сваки пут када се Угљанин осети маргинализовано на политичкој сцени он почне да оживљава старе идеје које и данас инспиришу његове присталице, а то је статус Бошњака, аутономија дела Србије где они живе и тако даље. Оно на шта наша саговорница упозорава је улога Америке у тој причи.
„То дешавање у Санџаку просто се види као начин да се држава Србија сабије уза зид. Да јој се стави до знања да она није тако битан чинилац у ширењу НАТО- а у овом делу света, али и да се покаже да ништа није до краја решено и да има још нових отворених питања“, наводи она.
Угљанин или не схвата, или врло добро схвата, додаје она, да је он за Американце само средство.
„Управо Санџак је оно што Американцима треба сада када знамо шта се десило са Косовом, како би на неки начин уцењивали Србију. С друге стране, Угљанину су странци потребни да покуша да оствари оно што хоће“, каже наша саговорница.
Разлог због чега Америку занима бошњачко питање, наводи она, треба пре свега сагледавати у чињеници да је Србија ван НАТО-а.
„Америка на све начина покушава да омогући НАТО-у да се прошири. Да ли ће то бити кроз војне базе (део Санџака је у Црној Гори која је сада чланица НАТО-а) или на неки други начин, није битно, али они желе да осигурају своју позицију овде“, уверена је она.
Угљанин је иначе недавно од међународне заједнице затражио да помогне питање „трајног решења статуса Санџака и статуса Бошњака као народа који је аутохтон у Санџаку, а моментално чини бројчану мањину и у Србији и у Црној Гори“, а то је зато што је, како је истакао Угљанин, „етнички био убијан, протериван и прогањан“.
