Одбијање Националног савета за високо образовање да одобри акредитацију Интернационалном универзитету у Новом Пазару, који се везује за име Муамера Зукорлића, као епилог је имало одржавање ванредног Свеопштег сабора Бошњачке заједнице у Новом Пазару, који је сазвао поглавар Исламске заједнице др Мевлуд Дудић. Сабор је после заседања донео декларацију у 13 тачака у којој се, између осталог, оштро осуђује и одбацује као тенденциозна и негативна одлука Националног савета за високо образовање о акредитацији Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Тврде да она „има за циљ опструкцију даљег развоја овог универзитета и ометање школовања младих у Санџаку“.
У декларацији је наведено да је ово атак на универзитет, али и удар на један од најважнијих стубова мира и стабилности у овом делу земље и регије.
Да ли ће се због овога затрести Санџак?
Муамер Зукорлић, посланик Бошњачке демократске заједнице Санџака у Скупштини Србије, у разговору за Спутњик каже да је одбијање акредитације било само повод али не и једини разлог сазивања Свеопштег сабора Бошњака. Он подсећа да је са премијером Србије постигао договор и подржао владу на принципима заједничке политике која би била у интересу и Бошњака у Србији, Санџака као регије, али исто тако у интересу државе. Каже, очекује да ће премијер остати доследан том договору, који је између осталог подразумевао и престанак опструкције Интернационалног универзитета, по његовим речима, једног од стубова очувања мира и стабилности на овим просторима.
„Ја вам одговорно тврдим да је без слободног равноправног и нормалног деловања у амбијенту пуне слободе Универзитета овде тешко успоставити мир. Такође вам тврдим да људи који ударају на Универзитет ударају и на стабилност државе, јер не може се нити једна власт у Београду залагати за интеграцију Санџака у државни простор Србије без интеграције народа који живи у Санџаку. То није замисливо. Они заправо хоће да дезинтегришу грађане у Санџаку оваквим поступцима упереним против њих, опструкцијом права студената, њихових родитеља, а да притом то буде нешто што нема рефлексије на стабилност. Е, то има директне рефлексије на стабилност. Тако да ја сматрам да ће премијер бити још ажурнији у решавању ових питања“, наводи Зукорлић.
По његовом мишљењу, најбоље би било да сам Национални савет опозове своју одлуку, што би скратило процедуру.
„Да просто преиначи своју одлуку и да се стави тачка на све ово, јер ово је исто тако показатељ колико ми у тим телима имамо неодговорне људе. Знате, да је кроз тај универзитет прошло десетак хиљада студената, пута пет чланова породице то је 50.000 људи, пута пет рођака и пријатеља, то је 250.000 људи. Па 250.000 људи ви узнемирите, а узнемиравање јавности је кривично дело! Значи не може се злоупотребљавати позиција за тако неодговорне поступке са веома, веома опасним последицама“, закључује Зукорлић.
Зукорлић уједно тврди да је Универзитет завештање, а да је он само оснивач, и одбија сваке инсинуације да се оволика прашина дигла само због његове везе са Универзитетом.
Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права у српском парламенту, тврди другачије. Он не само да је убеђен да је све ово због пословних веза Зукорлића са Универзитетом, већ сматра да је у питању и опасна манипулација грађанима Санџака.
„Знате шта, господин Зукорлић је иначе познат као човек који с времена на време воли да долије уље на ватру, да запали атмосферу а са својим вокабуларом и вештим речима увек остави простор за двосмислено тумачење својих исказа. Међутим, проблем је што је реч о особи која је и формално приступила владајућој коалицији и која је и председник Одбора за образовање у Скупштини Србије, човек који је скинуо верску одору а сад се из цивилне бави и руководи и верским питањима и покушава да добије подршку свих Бошњака, без обзира на то да ли су верници или не. Мислим да он неће добити ту подршку, и да ће све ово остати у оквирима његове странке и оног дела Исламске заједнице који он контролише и који га беспоговорно слуша“, мишљења је Омеровић.
Но, на данашњем Бошњачком сабору у поменутој декларацији наводи се и да се од Владе очекује да убрза почетак разговора о уставно-правном положају бошњачког народа у Србији, што би, како је наведено, „унапредило пуни домовински осећај међу Бошњацима и допринело отварању поглавља 23 и 24 и успеху преговора о уласку Србије у Европску унију“. У декларацији се говори и о томе да се „прекогранична европска регија Санџак сматра неопходним фактором унапређења регионалне стабилности и мира, те дугорочног подстицаја привредног развоја, те да је важно покренути дијалог ради реализације овог пројекта“. Такође, у усвојеном документу се одбацују све учесталији насртаји на босански језик, посебно, како се наводи, од стране Српске академије наука и уметности и Матице српске. „Уверени да је такав однос деструктиван за државу и друштво, позивамо надлежне државне органе да у школама, медијима и јавним установама омогуће Уставом загарантовано право на употребу језика и припадницима бошњачког народа“, поручују аутори Декларације.
У закључку се тражи од премијера и других надлежних органа да се са ове установе (Универзитета) „хитно скину све незаконите стеге како би се наставила развијати у духу своје улоге и потреба студената и шире друштвене заједнице“.
Иначе, Комисија за Национални савет за високо образовање, која је Универзитету одбила већину акредитација, објаснила је да је разлог тај што је велики број наставника који је ангажован из иностранства, те да није решен њихов радни статус у Србији. Велика већина тог наставног кадра је произведена на том универзитету, у време када тај универзитет није имао право да додељује докторске и мастер дипломе, као и да су у неуобичајено кратком року завршаване докторске и мастер студије.
