Данас се ту продаје више од 210.000 књига. Могу се купити дела руских класика и савремених писаца, али и раритетни примерци књига, чије цене достижу вртоглаве цифре. Овде се могу набавити књиге руских великана — Достојевског, Толстоја, Гогоља, Пушкина, Чехова, Мајаковског, Горког, Јесењина, Набокова, Булгакова, Цветајеве, Солжењицина и многих других, али и дела писаца из целог света.
На полицама главне руске књижаре могу се наћи и књиге српских аутора, а интересовање Руса за њих је — огромно.
„Руска публика и ’Московски дом књиге‘ су одувек били заинтересовани за ауторе европске културе, укључујући и српске — Милорада Павића, Емира Кустурицу, Горана Петровића… Ти аутори не само да су представљени у нашим књижарама, већ за њиховим књигама влада и велико интересовање. Ако погледамо резултате продаје за 2016. годину, можемо рећи да је продаја књига српских аутора чак два пута порасла, а ја сам сада набројала само ауторе који су најпродаванији. Такође бих додала да је од њихових дела најпродаванија књига Милорада Павића ’Хазарски речник‘, роман-лексикон у 100.000, мушка верзија. Она је на пример, објављена у скупљем издању, али због тога није изгубила на популарности. Просто, свако купује формат који му одговара. Неко купује књигу да би је читао успут, а неко да би је читао код куће“, каже за Спутњик Надежда Михајлова, генерална директорка „Московског дома књиге“.
Михајлова истиче да су српским писцима увек отворена врата у „Московском дому књиге“, а такође је открила да на јесен очекују и посету прослављеног српског режисера, глумца и писца Емира Кустурице.
Једна од најскупљих руских књига је „Историја и споменици византијског емајла: Из збирке А. В. Звенигородског“, коју је написао византолог и историчар уметности Никодим Кондаков. Књига је штампана 1892. године, у луксузном је повезу од шагрин коже и са златним ободима. Кажу да она данас кошта као стан у Подмосковљу.
Иначе, за 50 година постојања та књижара је постала права културна платформа која окупља познате писце, песнике, уметнике, културне раднике и уопште московску интелигенцију. У најчувенију московску књижару редовно долазе и политичари, научници, психолози, спортисти, глумци, музичари и режисери.
Јевгениј Јевтушенко је овде читао стихове до касно у ноћ. Чекало се сатима у реду за аутограм Паула Коеља, а чак је и режисер Лик Бесон овде потписивао своје књиге.
Навраћали су и председници разних земаља. Лидер Совјетског Савеза Михаил Горбачов и некадашњи градоначелник Москве Јуриј Лужков долазили су овде на промоцију сваке своје књиге. Јељцин је долазио заједно са супругом Наином. Бил и Хилари Клинтон су ненајављено навратили деведесетих година прошлог века. Прича се да је тадашњи амерички председник у тој књижари пазарио икону.
И данас у „Дом књига“ долазе државници и званичници разних земаља. Бивша прва дама Русије Људмила Путин сваког месеца овде купује књиге из филозофије и социологије.
Главна руска књижара је смештена у центру Москве. Има два спрата, површине 5.032 квадратна метра, а већи део — 3.600 квадрата — чини продајни простор.
Идеја је и да ускоро буде проширена. План је да се на трећем спрату, на крову здања, сазида тераса на којој ће посетиоци моћи да читају и уједно уживају у погледу на једну од најлепших московских улица — Нови Арбат. Мада, и данас, на другом спрату, постоји кутак за уживање са удобним диванима и кафеом за читање.
Иначе, „Дом књиге“ је отворен 25. септембра 1967, а око три деценије касније, тачније 1998. године ушао је у састав ланца књижара „Московски дом књиге“. Ипак, тој радњи на Новом Арбату дато је посебно место – постала је централна продавница тог ланца.
Данас у оквиру „Московског дома књиге“ у главном граду Русије ради више од 40 књижара. Ту се продају књиге свих жанрова, а организују се и фестивали књига, добротворне акције, поетске, филмске и музичке вечери…
За рад у главној московској књижари традиционално се узимају најбољи библиотекари и трговци књигама. У књижари на Новом Арбату и данас ради неколико људи који су је отворили пре пола века.
Старији продавци се сећају како су се некада, од ране зоре, пред овом радњом стварали огромни редови, а када се врата отворе гомила људи трчала је уз степенице и нестрпљиво чекала да се домогне најновијих издања. Било је и случајева да су људи у том стампеду падали и повређивали се.
Посета тој књижари била је и обавезни програм туристичких екскурзија — туристе су довозили у аутобусима, одмах после посете Кремљу.
Слика се ни данас није много променила — „Московски дом књиге“ годишње посети више од седам милиона људи, а само кроз књижару на Арбату дневно прође три до пет хиљада људи. Додуше, у оквиру „Московског дома књиге“ данас ради и интернет-књижара, па многи читаоци до својих омиљених наслова долазе „куповином из фотеље“.
Без обзира на досадашње успехе, „Московски дом књига“ наставља да развија и привлачи читаоце, не само великим избором књига, већ и својим културним и образовним пројектима, сусретима са писцима, критичарима, глумцима и режисерима, а такође и да чува статус једне од највећих књижара у Европи.
