Читаву државу и целокупно друштво то је довело у једну парадоксалну ситуацију, па се чини да унутрашњи живот земље перманентно протиче у некој врсти латентног рата, при чему је српски фактор константно проказан као рушилачки и антидржавни елемент.
Потпредсједница Нове српске демократије Симонида Кордић за Спутњик каже да актуелни режим у Црној Гори своју власт практично базира на принципу „divide et impera“, и то на начин да се систематски гради једна потпуно измишљена и вјештачка подвојеност између превасходно Срба и Црногораца.
„Режим веома брижљиво гради фактичку угроженост Срба на дословце сваком пољу. Од отежаног или немогућег запошљавања, преко никакве могућности да учествују у политичком животу земље, осим кроз наравно опозиционо дјеловање, закључно са систематским оптужбама да су Срби тај такозвани ’антидржавни‘ елемент, па се тако сваки покушај побољшања или реализације људских права Срба и уразумљивања режима аутоматски етикетира као став против Црне Горе. Врло је слична ситуација са Српском православном црквом коју режим јавно напада за наводно подривање државе, док је са друге стране, сам режим оспорава и угрожава оснивањем разних алтернативних цркава и угрожавањем њене имовине“, упозорава Кордићева.
Истовремено, наглашава наша саговорница, културно наслеђе Црне Горе је буквално десетковано фактичком „ампутацијом духовне баштине српске Црне Горе“.
„Ћирилица је дефакто искључена из званичне употребе, па на пример ако желите да ваше дијете добије свједочанство на ћирилици, ви морате то посебно да тражите. Тако се ћирилица у Црној Гори појављује само као изузетак, а никако као правило“, каже Кордићева.
Како додаје саговорница Спутњика, веома је битно да се зна и да политика „антисрпске хистерије“ није усмјерена само против Срба, већ се на тај начин под контролом држе и сви други народи, јер им „режим кроз примјер Срба јасно ставља до знања и шаље поруку како пролазе непослушни“.
„Тако се пацификује практично свако ко би имао да каже било шта против режима. Истовремено режим тако одржава свој континуитет и стабилност на власти, дословце дајући мрвице својим поданицима, док сам режим акумулира несразмјерно велико богатство и несразмјерно велику моћ. Тако да су у политици ’divide et impera‘ сви жртве, а крем убира само режим“, јасна је Кордићева.
Да је положај Срба у Црној Гори изузетно сложен мишљења је и др. Момчило Вуксановић, предсједник Српског националног савјета.
„Чини се да се присуство српског народа у Црној Гори од стране актуелне власти готово и не признаје, јер Срба у државним институцијама готово и нема. Чули смо податак да је у државним институцијама Црне Горе запошљено скоро 70.000 особа, од чега једва да има одсто процената Срба. У овом тренутку положај српског народа врло је тежак, и тај положај чини ми се не може се ријешити без утицаја матичне државе, односно државе Србије, на институције система у Црној Гори, како би прихватиле да Срби у Црној Гори постоје као равноправни грађани и да њихова заступљеност буде адекватна процентуалној заступљености укупног броја становништва“, сматра Вуксановић.
Како Вуксановић примјећује, и политички представници Срба у Црној Гори су константно у некој врсти грча и одбрани од оптужби које су „врло сумњиве и потпуно недоказиве“, што се све на неки начин преноси и на читаву популацију Срба којих према задњем попису има око 30 одсто.
„Мислим и да се политичке структуре и политички представници Срба сналазе врло лоше у читавој овој ситуацији и да се уласком Црне Горе у НАТО актуелна власт још више осилила и осмјелила да врши притисак на српски народ у Црној Гори не би ли на неком наредном изјашњавању, односно попису, достигла ту натполовичну већину којој тежи, а што је и државни пројекат Црне Горе — да се постигне натполовична већина Црногораца на рачун српског народа у Црној Гори. Ми се томе супротстављамо, али врло тешко функционишемо у амбијенту и изузетно тешким условима које је обезбиједила актуелна власт у односу на српски народ“, наглашава наш саговорник.
Вуксановић на концу додаје да постоји и посебна угроженост идентитета српског народа у Црној Гори, која се огледа и у неравноправној употреби ћирилице и српског језика који је званично већински.
„Готово је невјероватно да језик којим се већински говори у Црној Гори не буде службени језик. То је неприхватљиво, то је силовање једног народа и идентитета тог народа, односно прекрајање неких историјских чињеница и постулата историјске истине да је Црна Гора српска држава и да је она то и даље, јер нема ничег што је повезано са културом и традицијом Црне Горе, а да није обиљежено као нешто што је српска култура, традиција и историја“, закључује Вуксановић.
