Будала рециклира самог себе, паметан човек цитира сувисле опаске других људи. Ма знам, сад сигурно гласно изговарате: о не, опет писмо из Србије.
Мислите ли да је мени боље? Да нисам неупоредиво више пута поновио то ваше „о, не“? Да из досаде седим и наричем? Комесари, ви са муком читате (и то само заглавље) писама које вам шаљемо, а ја и сви моји сународници свако његово слово живимо.
Е да, овај термин „комесари“, који ви европски чиновници са поносом носите по ходницима ЕУ, у Србији има пежоративан значај још од зла времена кад се већина вас није ни родила и представља синоним за терор ситних душа иза којих стоји сила пендрека над недужним народом који не мисли као они. Надали смо се да је то време прошло, кад оно уместо слободе — опет комесари.
Тачно, будала сам! Но, шта ми друго преостаје? Поступам као и моја држава која се није латила ничег јачег и тежег од пенкала. Ни она не може другачије. У вакууму су покрети узалудни.
Зачепи губицу, није вредна Европе
Чак и на миран глас из Београда реагујете ућуткивањем, па нико и не помишља шта би било да политички представници грађана Србије само и помену легитимну и легалну примену силе онако како је употребљавају све суверене државе. Зато ћуте, иду са теговима око ногу и џаковима на леђима и покушавају да одрже главу државе изнад воде, а ја морам да вам пишем по ко зна који пут.
Знам да вам је познат аутор цитата са почетка писма.
Улога тог цитата је двојака. Она суштинска је нада да ћете и тако наопаки какве вас није дао бог, већ вас је извитоперила моћ, коначно ако не схватити, а оно барем ставити прст на чело. Друга је моја мала пакост да вас барем изнервирам ако вам ништа друго не могу, а вас до лудила доводи и само помињање Владимира Путина. Истине и упозорења још више.
Понуда коју не би требало да одбијете
„Случајеви Каталоније и Косова и Метохије нису упоредиви јер је Шпанија држава-чланица Европске уније“, саопштавате правдајући своје двоструке аршине.
Па како вас бре… А да, нема код вас срамоте, не могу на то да се позовем. Како се, бре, ако већ покушавате да оправдате своје интересе, више не потрудите? Дајте барем неки мало теже оборив разлог.
То да Каталонија и Космет нису исти случајеви једино је тачно у вашим главама. Тачно је једино у вашој визији света у којој правила смишљате за друге, а изузетке за себе. И то у овом тренутку. Дан раније или касније, можете очас променити став.
Мада, зашто бисте се трудили. У кога је власт у тога је и батина, па вам се може. Стање остаје исто, ма шта ви као оправдање потурили нама под нос.
„Кад је признање Косова у питању, то је био врло специфичан контекст. То је била позиција усвојена од стране различитих УН декларација и различитих УН резолуција и међународне заједнице. Веома специфичан контекст, са специфичним разлозима“, рече неки ваш портпарол са чудним презименом, па да га не помињем. А и свеједно је, сви тако мислите.
Које су то декларације УН? Које резолуције УН?
Ако тог мученика терате пред новинаре да пере ваша непочинства, барем га научите како да лаже, а да га не провале. Е баш нећу да уместо „лаже“ напишем „заобилази истину“. Барем преко тастатуре могу да будем бахат као и ви. Србин је као песак, што га више стискате у шаци, све више се мигољи.
Ево понуде: ко пронађе те декларације и резолуције УН, нека се јави. Заузврат обећавам у име грађана Србије да ћемо појести све оне ракете Ким Џонг Уна. Лако ми је то да обећам у име других, јер таквих резолуција нема. Још једном: нема!
Аман, читава мука је баш због тога што УН нису признале Косово. Зато сте измислили „дијалог“ у Бриселу. Чуј, дијалог… Али то је сад друга тема.
Европско ново одело је голотиња
„За ЕК ово је унутрашње питање Шпаније, које се мора решавати у складу са уставним законима Шпаније. Ми понављамо позицију коју су имале и ова и претходна Европска комисија, а то је да би, у случају да је овај референдум организован у складу са шпанским уставом, то би значило да би се територија која одлази нашла ван ЕУ“, издекламова ваш портпарол.
Ех, да сте ово рекли 1999. Да сте рекли и 2004. после оног нељудског погрома. Ма не би било касно да сте се дозвали памети и 2008. кад сте оно заобишли УН и почели појединачно да признајете да је уместо картела на делу територије Србије настала држава.
Извукли сте карту из основе те куле међународних односа и очекујете да се таква творевина од папира не сруши. Не, ви знате да је она пала истог тренутка кад сте пришли да извучете основу, али захтевате од остатка света да се прави да је она још ту и да је стабилна.
Не, фатаморгана је фатаморгана. Србија није пустиња. Видимо шта сте направили. Прогледајте и ви.
Покажите те европске вредности и стандарде на делу, маните речи. Ти стандарди нису написани да кад вам затреба баците под ноге све остало како бисте испунили своје геополитичке и економске циљеве.
И не замајавате нас. Исти сте према нама презивао се председник Србије Милошевић, Коштуница, Ђинђић, Тадић, Николић или сад Вучић. Ма и да Хашим Тачи (он је грађанин Србије) постане председник Србије, ваш однос се не би променио.
И зато, бирајте место и време да се договоримо или да се разилазимо. Довољно ми је муке и овако, не морам сваки час да вам пишем и изнова проживљавам све. Па ако сам Србин, нисам мазохиста.
Нећу вам, дакле, више писати. Ако смо партнери, а ваљда би требало да будемо, хајде да се уважавамо. Не мора однос да буде један према један, али не сме бити ни милион према један.
Не желимо ми код вас што вас волимо (океј, неки од нас воле ваше паре), већ што нам је то средство до циља. Не желите ни ви нас код вас што нас волите, већ што волите себе и мрзите аутора цитата са почетка текста.
Е па онда почните.
Ви сте направили проблем, од вас мора кренути и решење. Ви сте заразили ткиво светског поретка, ви први морате примити вакцину.
Не чекам ваш одговор, чекам ваша дела.
