Последице бомбардовања, веза између баченог уранијума и рапидног раста броја оболелих од канцера, као и правни пут да се од виновника те трагедије наплати одштета били су тема емисије „Свет са Спутњиком“, чији су гости били токсиколог доктор Радомир Ковачевић, адвокат Срђан Алексић и Данило Тврдишић из удружења „Истина“.
На бившу СРЈ бачено је око 420.000 пројектила, 37.000 касетних бомби, 1.300 крстарећих ракета, али и 10 до 15 тона осиромашеног уранијума.
Према речима доктора Ковачевића, неке процене говоре да су количине биле много веће, и до 40 тона.
„Имамо оно што је неоспорно — 78 апокалиптичких дана агресије НАТО-а скупо је коштало српску нацију. Све време трајања агресије, Џејми Шеј је брифинге завршавао реченицом: ’Србе треба спокојно бомбардовати, све ће се то брзо заборавити.‘“, присећа се Ковачевић, који је у то време био начелник Центра за радиолошку заштиту у Клиничком центру Србије када је формиран тим који је требало да збрине масу отрованих и озрачених.
Како каже, након што је почела агресија, када је НАТО схватио да војска СРЈ неће брзо капитулирати, почео је да користи муницију са радиоактивним елементима. То чини из „апача“ бомбардујући прво шири рејон око Призрена, подсећа Ковачевић који у свему томе види геноцидну намеру.
Да је управо то био циљ агресије, не сумња ни Данило Тврдишић.
„Отворено кажем да је то била једна геноцидна намера. То не кажем паушално, то кажем на основу истраживања, на основу свега онога што смо имали прилику до сада да осетимо на својој кожи. Ту има неколико сегмената који показују да се заиста ради о геноцидној намери. Пре свега, они су нас гађали муницијом са осиромашеним уранијумом која има деловање на људски организам у смислу активације канцера. Под два, они су гађали хемијска постројења које су на мапама ’хазарда‘ — то су постројења која по међународном праву не смеју да се гађају, јер се производи ефекат еколошке катастрофе“, објашњава Тврдишић, уз закључак да је НАТО дакле извршио и геноцид.
Врло је важно, наглашава Тврдишић, да се зна да је постојала геноцидна намера да бисмо ми као држава на основу релевантних доказа праћених документацијом подигли тужбу против држава-чланица НАТО-а. Око те иницијативе окупили су се бројни стручњаци из различитих области, наводи саговорник Спутњика.
Адвокат Алексић објашњава да ће се процес формулисања тужбе, који ће, како очекује, трајати око две године, ослањати на пресуде италијанских судова по тужбама карабињера оболелих од канцера након службовања у италијанском контингенту Кфора.
„Први пут имамо пресуду италијанских судова, то је шест правоснажних пресуда. Када се наша војска повукла са Косова и Метохије, карабињери који су дошли на њихово место, њих 515 је оболело од канцера, леукемије, рака штитне жлезде, 45 је преминуло и за задњих годину дана имамо шест правоснажних пресуда где је Влада Италије осуђена да плати њиховим карабињерима, њиховим војницима између 200.000 и 1.200.000 евра, зависи да ли се ради о нематеријалној или материјалној штети“, наводи Алексић.
Додаје да ће тужбе бити индивидуалне и у свакој од земаља које су учествовале у бомбардовању.
„Желимо да формирамо један међународни тим, коалицију адвоката из Србије, из Русије, имамо подршку Међународне федерације рускојезичних адвоката. Идемо 19. октобра на њихову скупштину у Москву. Имамо подршку и кинеских адвоката, али и неких адвоката из ЕУ. Од 7. до 14. новембра сам у Индији. Желимо и њих да обавестимо. Ја сам у контакту са адвокатима који баш заступају италијанске војнике и желе да нам помогну“, набраја Алексић и наглашава да правни основ постоји и да српски живот не вреди мање од живота других.
Кад је реч о доказима дејства уранијума на девастирање здравља становника бомбардованих подручја, Ковачевић каже да се у то уверио на терену.
„Био сам службени лекар екипе која је први пут започела деконтаминацију, 2001. године, на полуострву Луштици у Црној Гори, од фебруара месеца. Тај рад, јер је обрађен сав тај материјал који смо ми добили, објавила је мисија УНЕП-а у свом трећем извештају. Два претходна извештаја нису валидна — била су лажна, али ту где смо ми учествовали то јесте компетентно“, наводи Ковачевић и прецизира да је број оболелих од рака данас и до три и по пута већи у односу на осамдесете године прошлог века.
Онколошки институт у Београду је 1981. године био референтни центар за проучавање оболелих и умрлих од малигних обољења. У то време било је, без Косова и Метохије, регистровано 10.178 оболелих и готово толико је било умрлих од малигних обољења. Године 2001. већ се долази до 18.000 умрлих, а сада ми већ имамо негде између 22 и 23 хиљаде умрлих и негде између 35 и 36 хиљада, прецизира Ковачевић.
Још је гора ситуација са генским мутацијама, каже токсиколог и наводи да су генетичке аномалије на истраживаном генетичком материјалу биле у нивоу од 27 одсто, а иначе у општој популацији се налазе у нивоу од један до два одсто. „Дакле, 10, 20 пута већа стопа учесталости, како се то статистички каже, била је већа управо код тих људи које смо ми испитивали“, упозорава Ковачевић.
Износи и важну чињеницу да су на терену пронађени пројектили и фрагменти уранијумске муниције, али и у телима повређених и да је све то допремљено у Институт у Винчи.
„Лично сам прегледао те људе и ми смо тада пронашли (делове уранијумске муниције) у телима, јер нам је врло битно да докажемо то што су они на крају морали да признају — да су користили ту муницију“, каже и додаје да су истраживане и биљке и животиње на локацијама.
„Имамо доказе у животној средини и њихово признање. Шта су они признали? Први њихови извештаји су били лажни, онда су признали да су испалили 31.000 пројектила, калибра 30 милиметара и тежине 298 грама… Наша војска је тврдила да је то негде између 45 и 50 килограма килограма (осиромашеног уранијума). Руски извори говоре о 90.000, а ми идемо са цифрама од 9,15 до 45 тона“, образлаже доктор Ковачевић.
Имајући у виду погубно дејство уранијума на здравље људи и животну средину, Тврдишић верује да ће у вези са питањем тужбе бити постигнут национални консензус.
„Верујем у тај консензус, јер постоји намера, постоји чињеница, постоје докази, само су потребне добра воља и решеност да се истера до краја“, каже наш саговорник и даје ексклузивну информацију о новим сведоцима погубног дејства уранијумске муниције.
„Ми смо у контакту и са одређеним албанским лекарима који су досад ћутали на тему последица НАТО уранијума на здравље и они су спремни да проговоре наредних дана.“
