Колико су дубоке поделе у америчком друштву? Колико различитих светова заправо постоји у том мелтинг поту, лонцу за топљење разлика који је истицан као пример свима осталима? Каква је, уопште, будућност тог друштва које ни трагедија не успева да уједини, а химна га разједињује?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.
После масакра у Лас Вегасу пажњу је на себе привукла потпредседница телевизијске мреже Си-Би-Ес Хејли Хефтман Голд која је написала да „чак и не осећа сажаљење према жртвама, јер су љубитељи кантри музике често републиканци који носе оружје“. Потпредседница Си-Би-Еса је отпуштена због свог коментара, но, без обзира на то, остаје питање да ли је њен начин размишљања екстреман, или је она само јавно саопштила оно што се иначе мисли у одређеним друштвеним круговима.
Овај случај не представља изузетак, објашњава Обрад Кесић: „Нажалост, поделе које су већ дуже време присутне у америчком друштву продубљене су после последњих председничких избора. Политичке разлике претворене су у мржњу. Ово друштво, које је већ било подељено, сада се налази на ивици озбиљних сукоба, и ово није само дубока политичка, већ и друштвена криза“.
„Сада на површину излази све оно што раније није било толико видљиво и није се потенцирало, што медији сада чине, дајући легитимитет томе. Штавише, медији продубљују тај јаз, и као да се намерно то ради, разлике нико и не покушава да премости. То више нису исти светови, не причају истим језиком…“, говори Александар Павић. „Нетрпељивости је било и раније, али у мањој мери јер је била боља економска ситуација и постојало је мање неједнакости… Америка је престала да интегрише, престаје да буде мелтинг пот какав је била. И то сада излази на површину“.
Пет Бјукенон, познати конзервативни коментатор, пише ових дана поводом пуцњаве у Лас Вегасу: „Само шездесете — Вијетнам и велика културна револуција — и рат између држава од 1861-1865. могу да се мере с овим временом националне разједињености и неслагања међу људима… Огорченост и поделе међу нама чине се већим него икада у нашим животима“.
„Присутно је и велико неповерење према држави и политичком естаблишменту. Тако је било и у време рата у Вијетнаму, али је средња класа у то време представљала темељ стабилности друштва и веровала да систем функционише и да живе у најбољем од свих система“, коментарише Обрад Кесић. „Сада је потпуно нова ситуација. Оно што је било гарант стабилности — подршка средње класе — нестаје. И то карактерише и левицу и десницу; ни једни ни други немају поверење у државу и државне институције, у политички естаблишмент, а у великој мери су изгубили поверење и у економски систем. И због тога је ситуација јако опасна, опаснија него што је била у време вијетнамског рата и тадашњих великих друштвених сукоба“.
О дубоком незадовољству Американаца, уосталом, указује Александар Павић, „сведочи и то што смо на прошлогодишњим председничким изборима умало имали антисистемске кандидате и са деснице и са левице, а и сама Трампова победа је — због његових порука, не због њега самог — израз незадовољства Американаца системом у коме живе“.
Систем у коме живе, иначе, према најновијим званичним подацима америчких Федералних резерви (ФЕД), довео је до тога да један проценат најбогатијих у САД данас поседује за 70 одсто више богатства од „доњих“ 90 одсто (првих 1 одсто поседује 38,6 одсто укупног богатства, док девет десетина Американаца укупно поседује свега 22,8 одсто).
Не застрашују само ови економски подаци. Британски „Гардијан“ преноси статистику према којој се у просеку, од 365 дана у години, у 328 догоди једна масовна пуцњава са четири или више жртава, што рањених што убијених.
А свеприсутна је и епидемија зависности од лекова и дроге — предозирање је главни узрок смрти Американаца испод 50 година, више него од оружја и саобраћајних несрећа заједно, с просечно 78 смрти од предозирања дневно…
Све су то симптоми стања у коме се данашње америчко друштво налази.
А већ споменути Пет Бјукенон поставља и следеће питање: „Шта је то што нас држи на окупу када нас питања расе, религије, етничке припадности, културе, историје и политике — сама наша драгоцена различитост — све више удаљава једне од других?“
Постављајући то питање, коментарише Павић, „Бјукенон унапред зна одговор: мало шта“. „Американци се деле на један скоро трибалистички начин; имају све мање заједничке историје, која је иначе под нападом већ дуже време“.
Каква је будућност оваквог друштва?
Александар Павић: „Друштво је буквално разбијено. Оно више нема заједничке вредности, и мало је вероватно да ће их икада поново имати… Ситуација због тога може да постане још опаснија, јер друштво губи своје кохезионе факторе“.
Слично ће и Обрад Кесић: „И америчка политика и америчко друштво улазе у нову фазу; нисам сигуран куда све ово води, али тренутно води у даље сукобе и продубљивање подела. Први пут у историји САД чак и сами припадници политичког естаблишмента исказују неповерење у свој политички систем, и не можемо да очекујемо да ће грађани и обични гласачи имати више поверења. И у том смислу је посебно опасна тенденција, пре свега с левице али и са деснице, позива на насиље. Појединци све чешће позивају и на убиство председника, и то је индикатор да смо на ивици много озбиљне ситуације и сукоба“.
