Талас опште антируске хистерије коју Запад пропагира на глобалном плану, по свему судећи, у одређеној мјери прелио се и на најмлађу НАТО чланицу — Црну Гору. Тако се предходних дана о величини и размјерама руског утицаја на Балкану говорило и у црногорским медијима, и то превасходно оним атлантистичког предзнака.
У намјери да сликовито црногорском аудиторијуму прикаже истинске размјере руског утицаја у земљи, лидер политичке организације „Отпор безнађу“ Марко Милачић недавно је уживо на телевизији приказао фотографије амбасадора Русије и Америке, Сергеја Николајевича Грицаја и Маргарет Ен Ујехаре, при чему је констатовао да је утицај Русије и САД у Црној Гори директно сразмјеран препознатљивости њихових амбасадора, односно, да је тај утицај „неупоредиво у корист САД“.
„Руског амбасадора Сергеја Грицаја скоро да нико не зна, човјек га не би препознао ни да га сретне на улици, док Маргарет Ујехару знају и домаћице, имајући у виду колико се бави унутрашњим црногорским темама, колико је има у медијима на дневној бази“, тврди Милачић за Спутњик.
Милачић истовремено упозорава и на посве парадоксалну ситуацију у којој многи препознају наводни „деструктивни“ утицај Русије у земљи, док је он у стварности готово невидљив.
„Готово сви медији, све велике телевизије, већина невладиних организација, да и не говорим о званичној црногорској политици, говоре о руском утицају и упозоравају на њега. Ријеч је, јасно је, о ехоу глобалне пропаганде, директиви по којој се морају, по сваку цијену, демонизовати Русија и Путин, а у намјери да Американци задрже своје снажно присуство у Европи, и не само у њој“, наглашава Милачић.
Према његовом мишљењу, оно што је нарочито важно истаћи конкретно у случају Црне Горе, јесте да амерички и руски утицаји „нису истог нивоа легитимитета“ у земљи.
„Према интерним подацима Владе Црне Горе, које сам прије двије године доставио јавности, познатим као афера ’Депеша‘, а који се систематски прећуткују, највећи проценат грађана Црне Горе има повољно мишљење о Србији — 82 одсто, а на другом мјесту је Русија, 64 одсто (са трендом раста!). Када је ријеч о САД, тај проценат је скоро двоструко мањи — 36 одсто, а у односу на НАТО још мањи, 35 одсто. Ту, дакле, егзактно видимо који утицај је легитиман и добродошао. Није, стога, нетачно казати да је оволики уплив и утицај САД нелегитиман у Црној Гори“, напомиње Милачић.
Имајући у виду ове бројке, саговорник Спутњика такође подсјећа да је руски утицај очигледно „далеко мањи него што би то народ желио“, а како додаје, већи утицај Русије у црногорском примјеру би био и благотворан, због „контратеже америчком утицају који је огроман и непристојан“.
„Колико се у стварању страшила од Русије отишло далеко, говори и то да се дотицаји двије православне цркве — у Москви и Црној Гори — презентују и пакују као нешто неприродно, лоше, завјереничко, нецивилизовано и антицрногорско. Замислите само да неко, рецимо у Загребу, доводи у питање однос хрватске цркве, па и државе, са Ватиканом, или рецимо у Сарајеву однос исламске заједнице са Анкаром, а да и не говорим да се таквим адресама уводе санкције. Вјерујем да би то било на нивоу научне фантастике“, јасан је Милачић.