Један од прва три индустријска и иновативна центра у свету, какав је по оцени Светске банке онај кинески у Суџоу, биће модел по којем ће, вероватно већ идуће године, почети изградња српског индустријско-технолошког парка у Борчи.
Пројектоваће га АРТС група која је пројектовала и индустријски парк у Суџоу, а градиће га „Чајна роуд бриџ Корпорејшен“ (ЦРБЦ), иста она која је управо код Борче премостила Дунав „Пупиновим мостом“.
Меморандум о заинтересованости за учешће у том парку већ је потписало више од 40 великих кинеских компанија.
Довољно је рећи да је парк у Суџоу центар свих индустријских и иновационих решења за савремену Кину и целу Азију, а великим делом и за добар део света. О томе најбоље сведочи податак да се од 500 највећих светских компанија 100 налази у том кинеском парку, у којем, иначе, послује 25.000 компанија, од којих је 6.000 високотехнолошких.
У српском парку на једном месту ће се састати наука, паметна индустрија и најпаметнији иноватори који се баве најсавременијим технологијама, објаснио је министар Ненад Поповић, задужен за технолошки развој, који је ових дана у Пекингу договарао кораке на реализацији тог посла.
Парк би, дакле, требало да постане регионални лидер у технологији и иновацијама. Да ли је уопште потребно објашњавати шта ће то значити за Србију?
Нови кинески „Пут свиле“ и на њему институционализована сарадња 16 земаља Централне и Источне Европе са Кином очигледно су почели да цртају нову пословну мапу. А да јачање економског утицаја значи и јачање политичког, јасно је свима. Отуда и нервозна реакција Брисела који је средином септембра најавио кочење кинеских инвестиција у секторима од стратешког значаја за ЕУ какви су инфраструктура, високе технологије и енергетика.
Процедура за одобравање сваког кинеског пројекта у тим областима, по замисли ЕУ, треба да отежа даљи кинески продор на европско тржиште, где је последњих година у великој експанзији. Према подацима консултантске куће „Бејкер Макензи“, кинеска улагања у Европу прошле године су била рекордна. Уложено је 46 милијарди долара или 90 одсто више него годину раније, а већ захваљујући једној инвестицији ова година ће оборити тај рекорд. Преузимање швајцарске „Сингенте“ од стране кинеске компаније „Чајна нешенел кемикал“ за 43 милијарде долара, готово је равно целокупним прошлогодишњим кинеским инвестицијама на Старом континенту.
Кину, која је ове године на самиту Светског економског форума у Давосу проглашена за лидера економског глобализма, очигледно нису онеспокојиле најављене препреке ЕУ. Одговор је стигао већ после месец дана у виду индустријско-технолошког парка у престоници Србије. Идеја о томе је покренута приликом посете тадашњег премијера Србије, садашњег председника Александра Вучића Кини 2015. године.
Споразум о подизању парка требало би да буде потписан до краја године, а градња би требало да крене већ у наредној години, каже Поповић. А кад Кинези нешто договоре, добро је познато, онда је то тако.
Србија се већ позиционирала као највећи кинески партнер у региону, због чега су је већ многи видели као капију Кине за улазак на европско тржиште. Институционализовање иницијативе „16+1“, у којој су пет држава нашег региона, које су кандидати за ЕУ, и 11 земаља ЕУ из Централне и Источне Европе, од Хрватске до Естоније, практично је неповратно означило присуство Кине у ЕУ.
Од одржавања првог Самита 2012. године у Варшави оно је само потврђивано из године у годину, што је ЕУ администрација очигледно преспавала.
Да ли се пробудила прекасно, с обзиром на то да је немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел тек пре два месеца постао свестан ојачаног политичког утицаја Пекинга на истоку ЕУ, а шеф Европске комисије Жан Клод Јункер због тога најавио клипове у точкове кинеског инвестиционог воза од кинеске луке Пиреј, преко Београда, до Будимпеште и даље?
По свему судећи јесте, јер Кина, како и доликује држави са толиким искуством у трајању, има спреман план Б. Ако већ кинеске компаније неће моћи у земље Европске уније, моћи ће оне из ЕУ, на пример, у технолошко-индустријски парк у Борчи. Управо онако као у Суџоу.
Добро да је било памети и среће да овога пута то Србија препозна и не пропусти шансу.
