После територије, Косово од Србије „отима“ и грађане! Косовски председник Хашим Тачи тражи од Албаније држављанство за грађане Косова, уз напомену да им је Албанија „једина нада“, преносе приштински медији.
Као разлог Тачи наводи „неправду“ Европске уније према „Косоварима“, јер још нису добили визну либерализацију.
Тачи и председник Албаније Иљир Мета потписали су и заједничку изјаву о „братским односима и стратешком партнерству“, а за крај новембра заказана је и заједничка, четврта по реду седница влада Косова и Албаније, којом истовремено званично почиње прослава „105. годишњице албанске независности“.
Да ли је ова нова представа албанског корпуса почетак уједињења Косова и Албаније и где су Срби у тој причи?
Азем Власи, правник из Приштине, тврди да се свему даје превелики значај и да је у питању само чињеница да и грађани Косова желе да имају слободу кретања као и сви остали.
„То нема везе ни са једним, ни са другим, већ се ради о томе да грађани Косова могу да имају пасоше са којима ће моћи слободно да путују, пошто нема визне либерализације за Косово“, тврди Власи.
На опаску да многи грађани албанске националности користе српске пасоше, чији су и држављани, те да стога нису спутани да путују широм света, Власи је дипломатски избегао одговор, напомињући да је само слобода кретња у питању.
У исто време он није оспорио чињеницу да је ово порука међународној заједници.
„Грађани Косова се осећају као у резервату, ускраћени за слободу путовања и ово је заправо порука Европи да ми тражимо неки излаз из ове ситуације за наше грађане“, каже Власи.
Неке чињенице, ипак, не говоре у прилог његовим разлозима. Само пре неколико дана албански премијер Еди Рама упозорио је ЕУ да је Албанију, али и Косово оставила у запећку у односу на Србију. Дан касније, Рама је Албанцима са Косова дао четири места заменика министара, а Хашим Тачи отворено је поручио ЕУ да је преварен у вези са формирањем Специјалног суда за Косово.
Живојин Ракочевић на све ово каже да већина Албанаца зна да је Косово љуштура без садржаја и да не постоји капацитет који тај садржај може да попуни.
„Вечна идеја у коју су веровали је пропала на Косову и сада је траже на неком другом месту. Сан о савршеној независности је потрошен и мора да дође до тренутка отрежњења“, каже Ракочевић.
Ракочевић каже да замислимо себе у ситуацији у којој су Албанци на Косову, који немају много топонима на својем језику, где 98 одсто градова и села носи туђа имена, где сваку реку зову неким страним језиком.
„Ако томе додате анархију, корупцију, економски колапс, изолацију, онда је и ово албанско држављанство магловито, иако личи на Велику Албанију“, сматра Ракочевић.
Код Срба, додаје он, то ствара још један осећај понижености, јер Албанци чак и то могу да добију, а нама је ускраћено право на коришћење српских личних карата, одузимају се и заплењују чак и здравствене књижице.
„Ово јесте један од механизама да се скрене пажња међународне заједнице на Косово, а то плаши највише, јер најављује потенцијални хаос, који може да избије за само неколико сати. Странци знају да њихов, наводно успешни пројекат Косово мора да се одржи привидном стабилношћу, а да Тачи држи кључеве те стабилности. У наредном периоду требало би очекивати повећане активности бораца ДАЕШ-а, они су савршено средство уцене које овдашњи моћници користе за постизање циљева код међународне заједнице“, мишљења је Ракочевић.
Да су Албанци решили да крену старим опробаним путем застрашивања уједињењем, а тиме и потенцијалним сукобима, како би притиснули ЕУ, потврђује и раније најављена, а сада потврђена идеја за формирање „Заједничког помоћног фонда за дипломатска заступања у Европи“, али и заједничка декларацији, коју су Тачи и Мета потписали данас у Приштини.
У њој је истакнуто да ће се фокусирати на „завршну фазу дијалога нормализације односа између државе Косово и Србије“, уз ангажовање ЕУ и уз „директно учествовање САД“, са циљем коначног признавања Косова као „суверене и независне државе од стране Србије“. Декларација садржи и низ других договора као што су, између осталог, веровање у политику проширења и „отворених врата“ ЕУ за регион, обнову тржишне економије, потврду међусобне воље за повећањем и продубљивањем братске и стратешке сарадње са међународним партнерима, симетрично убрзавање процеса интеграција у ЕУ и НАТО, састављање стратешког документа о потпуном учлањењу Косова у ЕУ и НАТО и што бржу либерализацију виза између ЕУ и Косова.
