Како пише загребачки недељник „Глобус“, ти односи последњих петнаестак година нису били сјајни, било је успона, али више падова, што је резултирало тиме да Путин никада није дошао у службену државну посету Хрватској, а последња је, од хрватских шефова владе и државе, код њега у Москви била бивша премијерка Јадранка Косор.
Путин и Колинда Грабар Китаровић ће на столу имати многе теме, па неће моћи да се заобиђе ни она тренутно најосетљивија, судбина „Агрокора“ и дуг према „Сбербанци“.
Разговараће се и о региону и „руском утицају“ на увек трусно подручје европског југоистока, пре свега на непосредно хрватско суседство, Републику Српску, као и о пројекту модернизације рафинерије у Босанском Броду.
Недељник констатује да многе поруке двоје шефова држава неће доћи до јавности, али се не искључује могућност да ће оне доћи до америчких званичника, с обзиром на то да Колинда Грабар Китаровић после Русије путује у САД.
Ова посета Китаровићеве Русији се у Загребу оцењује као најважнија у њеном досадашњем мандату, и док се, како се наводи, на Пантовчаку данима воде припреме за ово путовање, из Москве је као „хладан туш“ дошла вест да Хрватска у овом тренутку нема средстава за реализацију договора о обезбеђивању зграде за Амбасаду Русије у Загребу.
Садашња зграда је, наиме, у лошем стању, а денационализацијом треба да буде враћена старим власницима.
Тако је, како се наводи, прича о згради руске амбасаде у Загребу уочи пута Китаровићеве у Сочи, Москву и Санкт Петербург добила и политичку конотацију, иако се решавање судбине зграда амбасада двеју држава у Загребу и Москви вуче готово десетак година.
Глобус пише и да питање зграде Амбасаде Русије у Загребу сигурно није оно најбитније које се сада поставља пред Загреб и Москву, те додаје да је међу осетљивим и енергетски договор, за Хрватску стратешки важан.
Досад су се, наводи се, могли чути и ставови да се у хрватском државном врху не води јединствена политика у вези с том осетљивом темом и да постоје мимоилажења између председнице и премијера Андреја Планковића.
Многи који познају председницу и премијера и начин на који се односе једно према другоме уверавају да је већи проблем лични однос двоје највиших званичника Хрватске, што се одражава на садржај, па долази до шумова у њиховој релацији о којима се у последње време често говори.
„Енергетика је сигурно један од хрватских приоритета, у чему се међутим преклапају и многи интереси“, каже један добар познаватељ прилика у хрватском државном врху.
„Разговори о енергетици сигурно ће бити врло важни за сусрет шефова држава у Сочију. А добрим ће делом одредити и даље односе Хрватске и Русије, али и Хрватске и других моћних партнера међу којима је Америка на првом месту“, рекао је за „Глобус“ неименовани извор из врха хрватске власти.
Да треба генерално унапредити односе с Русијом, уопште није спорно. Они су годинама запостављени, а Хрватска је била знатно више концентрисана на однос према ЕУ и САД, пише недељник и закључује да је за Колинду Грабар Китаровић, која полако улази у прву фазу предизборне кампање када се испипава пулс грађана и добро дође сваки позитивни поен, ово је свакако велики међународни успех, јер је међу ретким државницима који су успели у овој календарској години сусрести се с двојицом најмоћнијих људи на свету, америчким председником Доналдом Трампом и Путином.
