У ексклузивном разговору за Спутњик, аутори ове књиге, бивши саветник Пентагона Роберт Харкави и новинар Патрик Баб, откривају како је настала ова књига-бомба.
Баб и Харкави су имали приступ тајним документима седам обавештајних служби, разговарали су са бившим агентима и обављали токсиколошке анализе, а на основу тог материјала написали су књигу у којој описују убиства која је организовала ЦИА.
„Уве Баршел, Улоф Палме и Вилијам Колби су имали нешто заједничко“, објашњава аутор књиге, телевизијски новинар Патрик Баб.
„Они су, сваки на свој начин, били повезани са питањима међународне трговине оружјем у оквиру афере ’Иран контра‘, односно са ЦИА и мрежом тајне војске НАТО-а под називом ’Стеј бихајнд‘ (Stay behind)“, објашњава Баб.
Према Бабовим речима, он је на расветљавању ових убистава радио заједно са политикологом и бившим саветником Пентагона Робертом Харкавијем неколико година, добивши и приступ тајним документима из чак седам обавештајних служби света, сарађујући са различитим пензионисаним агентима специјалних служби, као и хемичарима и токсиколозима.
Прошле недеље је у Берлину била одржана презентација ове књиге, коју описују као детективски роман. Па ипак, она је написана на основу реалних догађаја, односно тајних операција које су спроводиле строго чуване тајне структуре у оквиру специјалних служби, односно они људи који стоје иза многих сензационалних, али до данас неразјашњених убистава.
Палме — убиство које је починила тајна војска НАТО-а
Улоф Палме је у периоду од 1982. до 1986. године био премијер Шведске. Дана 29. фебруара 1986. године упуцан је насред улице у Стокхолму.
„Имамо протокол састанка радника штаба за планирање тајних операција у оквиру руководећег органа тајне војске НАТО-а под називом ’Стеј бихајнд‘, одржаног 15. децембра 1985. године. Из овог протокола се може закључити да су ЦИА и МИ-6, уз учешће ’Стеј бихајнд‘, планирали убиство Улофа Палмеа“.
Мрежа тајне војске „Стеј бихајнд“ формирана је током Хладног рата с циљем спровођења атентата и провокација у случају совјетске инвазије на Западну Европу, као и у случају евентуалног доласка радикално левичарских странака на власт на демократским изборима.
У случају убиства Палмеа, затражена је помоћ бившег тајног агента из Ирана који је својевремено прошао обуку ЦИА. Према његовим речима, мотив убиства би могао да буде то што се НАТО бринуо да ће Палме кренути путем сарадње са СССР-ом, као и то што се залагао за Европу без нуклеарног оружја.
„Говоримо о посебним операцијама специјалних служби. То су тајне операције. Палме, Баршел, Колби. У жаргону ЦИА, то се називало ’сврсисходно убиство‘. Део задатака се предавао ’подизвођачима‘. Тако се ’мрсио‘ траг и то су били покушаји да се сакрију било каква сведочанства или потврде о умешаности. Наручиоци су желели да се што више удаље од тих тема и задатака и да ’подесе‘ околности тако да немају никакве везе са тим“, објашњава аутор.
Колби — Прво шеф ЦИА, а потом прање новца
Седамдесетих година прошлог века Вилијам Колби је био директор ЦИА, a погинуо је 1996. године. По званичној верзији то је била последица несрећног случаја.
„У Шведској, за коју је војна неутралност изнад свега важна, Вилијам Колби је направио тајну војску ’Стеј бихајнд‘“, говори Баб.
„Зато је до своје смрти он чувао своје контакте у Шведској. Један од тих људи је био агент ЦИА и члан тајне војске, али уз то и главни руководилац током истраге убиства Палмеа“.
После повлачења са места шефа ЦИА, Колби је почео да ради као правник аустралијске банке „Нуган хенд“.
„Ту банку су користили у виду паравана кад год би ЦИА ’прала новац‘ у вези са трговином оружјем и наркотицима. То смо сазнали из докумената које смо добили од аустралијских истражитеља“. Према речима аутора књиге, ова банка је имала и своју филијалу у Хамбургу — „Ф. A. Нојбауер банк“.
„Са друге стране, ове информације је немогуће добити од немачких органа за надзор пословања банака (Бафин), јер података о пословању ове банке нема, и наводно нису ни постојали“, подвлачи Баб.
Баршел — Од контаката са ЦИА до мистериозне смрти
Члан немачке странке ЦДУ Уве Баршел био је на челу области Шлезвиг-Холштајн у Западној Немачкој од 1982. до 1987. У октобру 1987. године његово тело пронађено је у хотелској соби у Женеви, а званична верзија је гласила да је извршио самоубиство. Неколико месеци пре тога, у последњем тренутку је избегао авионску несрећу. Деценијама су око његове смрти кружиле гласине да је овог политичара убио Мосад.
Баб и Харкави су током истраживања контактирали главног истражитеља тужилаштва из Либека Хајнриха Вилеа, који је пратио случај Баршел.
„Ово је једноставно незамисливо. Први човек једне немачке државе умире у иностранству под неразјашњеним околностима, а нико не показује никакво занимање за тај случај. Власти су целу ствар заташкале“, каже Виле.
Истражитељ ипак није одустао, па је дошао до сазнања да је Баршел званично одржавао контакте са ЦИА.
„То није била тајна. Он је званично обавештавао Федералну канцеларију за заштиту Устава (обавештајна агенција Западне Немачке) о својим контактима са ЦИА“, каже Виле.
ЦИА је овог политичара врбовала још као младића.
„После матуре, Баршел је радио у канцеларији јавног бележника преко које су склапани послови глобалне трговине оружјем уз знање ЦИА“, објашњава Виле.
Ту долазимо до афере и политичког скандала „Иран контра“, који се десио за време другог председничког мандата Роналда Регана.
Скандал је почео као операција ослобађања седам америчких талаца које је у Либану држала група са иранским везама, повезана са Армијом чувара исламске револуције. Виши амерички владини званичници су потајно организовали продају оружја Ирану, који је тада био под ембаргом на куповину оружја. Умешани амерички званичници су се надали да ће новац од продаје оружја осигурати пуштање неколико талаца које су држали исламистички терористи и омогућити америчким обавештајним агенцијама да финансирају никарагванске контраше, пошто је претходно амерички Конгрес забранио финансирање контраша.
Иранска страна је обећала да ће учинити све у њеној моћи да издејствује ослобађање америчких талаца. План се претворио у продају оружја у замену за таоце. Велике промене су се десиле крајем 1985, када је део новца од продаје оружја био преусмерен на финансирање контраша антикомунистичких побуњеника у Никарагви.
„Ми верујемо да је ЦИА била умешана у смрт Баршела, а да је његова смрт заправо била убиство“, каже Баб.
Докази које су Баб и Харкави прикупили показују да је лекар који је прегледао Баршелово тело такође био двоструки агент ЦИА.
„То објашњава зашто је први налаз аутопсије био нетачан“, каже Баб. Овај новинар тврди да нови токсиколошки извештаји показују да је немачки политичар у ствари убијен.
