Према оцени гостију емисије, историчара и публицисте Немање Старовића и декана Факултета за међународну политику и безбедност Виолете Таловић, у светлу те чињенице треба сагледати и опасност од евентуалних терористичких напада на Балкану.
„Велики је број повратника, велики број људи који не мисле добро европској цивилизацији, па и нама који смо њен део, и мислим да је због тога јако важно да негујемо изузетно блиску и тесну обавештајну сарадњу са нашим партнерима на подручју Блиског истока“, каже Старовић и посебно издваја сарадњу са Турском.
„Турска је изузетно важна, јер се ради о држави која спаја срце Блиског истока се срцем Балкана. Поред тога, Турска је највећа, најмногољуднија, економски најснажнија држава балканског региона. Њен утицај на терену може бити и деструктиван и конструктиван, и у великој мери зависи од нас на који начин ћемо се поставити, како ћемо ту сарадњу каналисати“, истакао је Старовић, који сматра да се кључ политичке, али и безбедносне стабилности Европе тренутно налази у Анкари.
Према његовим речима, то је један од разлога што треба поздравити овонедељну посету турског председника Реџепа Тајипа Ердогана Србији.
„Летос је у склопу припрема за ове састанке у Београду боравио и Хакан Фидан, шеф најзначајније турске безбедносно-обавештајне службе, што опет говори у прилог томе да ми имамо добру сарадњу и да као држава имамо начина да се заштитимо од оних који нам не мисле добро“, напомиње Старовић.
Стручњак за тероризам из Сарајева Џевад Галијашевић, који се телефонски укључио у емисију, слаже се да терористичка претња није престала и да се БиХ и регион нашли на списку 78 терористичких акција у последње три године који је направио Стејт департмент. Реч је о убиству полицајца у Зворнику и о убиству два војника у Сарајеву које је починио радикални вехабија.
„Ови процеси се нису завршили и нису прошли готово никакав поступак, истрага није буквално ни поведена, и то је онај нови елемент који треба свакако да буде саставни део и резултат одређене сарадње агенција, а посебно обавештајних служби. Кад је реч о борби против тероризма, важна је само доследна примена безбедносних процедура, а то значи евидентирање, регистровање и спречавање деловања било каквих идеологија и организационих група које промовишу те радикалне идеологије, њихова идентификација, надзор над њима, праћење, спречавање токова новца, спречавање обуке, јавног оглашавања и пропагирања тих идеја. За све те активности веома су важне обавештајне делатности и сарадња између обавештајних служби“, констатује Галијашевић.
На питање може ли постојати поверење у сарадњи обавештајних служби ако до данас није решен случај напада на председника, тада премијера Александра Вучића у Сребреници или кад је ове недеље суд у Сарајеву ослободио Насера Орића, упркос постојању доказа да је чинио ратне злочине, Галијашевић каже да институције у Сарајеву јесу део проблема.
„Обавештајно-безбедносна агенција није део решења и не може бити део сарадње. Не можете ући у квалитетне размене података и сарадњу на заједничким пројектима са службом која испланира, пројектује оперативни продор ’Ушће‘, који подразумева 14 оперативно-техничких мера, надзора, праћења, ухођења и породица и људи у Србији. Ако нека служба жели да делује на тлу државе Србије, она не може да буде пријатељска“, каже он уз оцену да је обавештајно-безбедносна агенција у Сарајеву дубоко радикализована.
Притом, напомиње Галијашевић, џихадистички фактор у БиХ је и даље присутан.
„У овом рату смо имали и повратнике из Авганистана, много мисионара и војника Ал Каиде који су дошли у Босну и Херцеговину и да се склоне и да ратују, и који су овде показали невиђене бруталности. После рата они нису процесирани, нису прогањани, они су изградили једну монструозну организацију која се данас несметано финансира и која своје пипке или своје организационе форме показује у десетинама насељених места, њих 64 у преко двадесет и две паралелне верске заједнице, које функционишу мимо Исламске заједнице у Босни и Херцеговини. А онда се показују кроз стотине владиних организација и кроз њихово финансирање“, објашњава саговорник Спутњика.
Он сматра да се власти у Сарајеву томе не супротстављају као и да нема озбиљније операције пресецања токова финансирања и наоружавања, па чак и одлазака на сиријско ратиште.
„Ми никога нисмо спречили да оде на сиријско ратиште. То наслеђе радикализма из протеклог рата и мржња, која се стално емитује из наводно званичних институција, али у ствари од чланова Странке демократске акције, блиских Бакиру Изетбеговићу, биће дугорочни проблем. А он мора да се решава управо на овај начин на који председник Вучић покушава — извозом стабилности. Србија и председник Вучић константно извозе стабилност у регион, извозе је и у Босну и Херцеговину, спуштају тензије, ублажавају реторику. То је добар пут, који ће сигурно дати дугорочно добре резултате“, уверен је Галијашевић.
