Кина разматра реформе економске либерализације, а разговори о овом питању тренутно су у току у оквиру националног руководства. Према речима стручњака, усред нових глобалних и домаћих изазова, отворенија економија је кључна за очување тренда кинеског привредног раста.
Џоу Сјаоџуан, гувернер Народне банке Кине, рекао је недавно да Кина треба да спроведе три реформе које подразумевају либерализацију трговине, либерализацију инвестиција и либерализацију јуана.
Истовремено, стране владе често критикују Кину због успоравања процеса отварања своје економије према глобалном тржишту. Према речима Александра Ломанова, стручњака на Институту за студије Далеког истока Руске академије наука, изјава гувернера је дошла као порука страним владама и указује на то да ће се Пекинг вероватно бавити овим питањем.
„Његова порука је да ће нове мере за развој тржишне економије и либерализацију трговине бити разматране на предстојећем партијском конгресу. За кинеско руководство приоритетни циљ је прилагођавање економске реформе новим глобалним и домаћим економским изазовима“, рекао је Ломанов за кинеску редакцију Спутњика.
Међутим, оно што је према речима експерта још важније јесте чињеница да кинеско руководство не доводи у питање значај нових економских реформи.
„Ово није ствар полемике. Пре свега, Кина жели да настави са актуелном политиком и да учврсти своја искуства економског раста дуга 40 година која су без преседана. Водећи фактор иза ове политике је потреба да се одржи стабилност раста и одрживи економски развој“, истакао је он.
Према подацима Централне банке Кине, кинеске девизне резерве достигле су више од 3,1 билион долара и порасле су седми месец заредом. Лист „Саут Чајна морнинг пост“ објавио је наводе стручњака да ће Пекинг вероватно ускоро ублажити неке од својих прописа, укључујући и плаћања и инвестиције.
Пораст кинеских девизних резерви резултат је њеног стабилног економског раста и мера против одлива капитала, каже Бјен Јунгцу, стручњак са Ренмин универзитета у Кини.
„Повећање девизних резерви је знак стабилне економије и позитивних трендова у глобалној трговини. Штавише, јуан је ојачао у првој половини 2017. године. Све наведено значи да кинеска економија има велики потенцијал за раст и указује да кинеска влада има политичку вољу да одржи стабилан економски раст, што је важан сигнал за остатак света“, рекао је Бјен.
Раније ове недеље, Нинг Ђиџе, шеф Кинеског статистичког бироа, рекао је да Пекинг неће имати проблема са испуњавањем циља економског раста од 6,5 одсто ове године, а може чак и да га превазиђе. Иначе, Светска банка је прошле недеље побољшала изгледе за раст Кине за 2017. годину са 6,5 на 6,7 одсто.
