Средином октобра амерички медији су поново покушали да покрену тему Трампове сарадње са Москвом, упркос томе што је Одбор Сената саопштио да нема никаквих доказа о њиховој завери. Политиколози, међутим, сматрају да ће Трампови противници наставити да врше притисак на шефа Беле куће, без обзира на то што доказа нема.
Федерална изборна комисија САД саопштила је да су национални комитет Републиканске странке и Трампов штаб у трећем кварталу, од јула до септембра ове године, потрошили 1,1 милион долара на адвокате за различите консултације због наводног мешања Русије у америчке председничке изборе, одржане у новембру прошле године.
На рачун њујоршког адвоката Алана Футерфаса, који заступа интересе Трамповог сина Доналда Трампа Млађег у поступку који се тиче његовог сусрета са руским адвокатом Наталијом Весељницком, која је наводно требала да му достави компромитујуће податке о бившој америчкој државној секретарки и тадашњој Трамповој ривалки, кандидаткињи демократа Хилари Клинтон, уплаћено је 230.000 долара.
Према објављеном документу, Трампов штаб и његова компанија „Трамп корпорејшен“ уплаћивали су новац адвокатским фирмама Алана Футерфаса и Џонса Деја, који заступају интересе 45. америчког председника, чланова његове породице и његових сарадника у оквиру истраге коју воде ФБИ и Конгрес САД.
Притом, како се наводи, трошкови за адвокате расту са сваким извештајним периодом. У другом кварталу, потрошено је скоро 678.000, а у првом 249.000 долара. Самим тим, укупан износ је од јануара до септембра премашио суму од два милиона долара.
Подсетимо, Вашингтон је оптужио Москву за мешање у изборе 8. новембра, а ФБИ и Конгрес САД воде истраге о „мешању Русије“ у америчке изборе и наводним везама председника Доналда Трампа са Русијом, које негирају како у Белој кући, тако и у Кремљу.
Русија је више пута одбацивала оптужбе да је покушавала да утиче на изборе у САД, а портпарол руског председника Дмитриј Песков их је назвао „апсолутно неоснованим“.
Теорија завере
И таман што су се страсти стишале, тему о наводној вези Трамповог штаба са Русијом поново је покренуо амерички канал Ен-Би-Си, који је средином овог месеца, позивајући се на сопствену истрагу, објавио да је руски милијардер Олег Дерипаска наводно пуних десет година давао различите позајмице бившем шефу Трамповог изборног штаба Полу Манафорту. Наводно, реч је о суми већој од 60 милиона долара.
Амерички канал такође тврди и да је компанија „Јакора венчурс ЛТД“, са којом је Манафорт повезан, од Дерипаскине компаније „Огустер менаџмент ЛТД“ добила кредит у износу од 26 милиона долара. Новинари Ен-Би-Сија се у свом извештају позивају на документа, које су наводно добили на Кипру, где су те две фирме регистроване.
коментаришући истрагу Ен-Би-Сија, званични представник Олега Дерипаске је рекао да је циљ тог канала био да подржи хистерију и да дâ свој допринос у теорији завере, пошто истрага улази у ћорсокак.
„Нема никакве сумње да се Ен-Би-Си и низ других америчких медија противе резултатима последњих председничких избора у САД“, додао је он.
Дерипаскин представник је такође подсетио да се руски бизнисмен раније сам понудио да сведочи пред Комитетом Конгреса који истражује руско мешање и да је био рад да одговори на сва питања.
„Међутим, као одговор на тај предлог правници Конгреса су измислили да је господин Дерипаска тражио имунитет и сами су одбили тај предлог. Нејасно је чак за шта му је потребан тај имунитет“, истакао је представник руског милијардера.
Подсетимо, крајем маја „Њујорк тајмс“ је објавио текст у којем се тврди да је Дерипаска наводно спреман да сведочи пред Конгресом САД у оквиру истраге, али да је у замену тражио имунитет. Дерипаска је тада изјавио да информације изнете у чланку нису тачне, а поднео је и тужбу против америчке новинске агенције Асошијетед прес за клевету због чланка о његовој сарадњи са Манафортом у којем се такође оптужује за мешање у америчке изборе.
Са друге стране, агенти ФБИ су летос претресли Манафортову кућу и запленили доказе и материјал потребне за истрагу коју води специјални тужилац и бивши шеф ФБИ Роберт Милер.
Претрес је обављен 26. јула, дан након његовог сведочења у Конгресу. Медији су коментарисали да је таква тактика истражитеља необична, тим пре што Манафорт од почетка сарађује и већ је предао хиљаде страница докумената Конгресу.
Након тога је „Њујорк тајмс“ писао да су правници из Милеровог тима рекли Манафорту да ће против њега бити подигнута оптужница, али није прецизирано по којој тачки оптужнице.
Упозорење о подизању оптужнице је уследило након што су агенти ФБИ изанализирали садржај његовог компјутера, документа и других материјала, који ће им наводно помоћи у истрази „мешања Русије у америчке изборе“.
Сенат признао: Нема доказа против Русије
И док Конгрес и ФБИ прикупљају доказе, Одбор Сената САД за обавештајне службе је почетком овог месеца признао да нема доказа о могућем мешању Русије у председничке изборе у САД.
Одбор је саопштио да после скоро девет месеци истраге, која је обухватила више од 100 сведока и више од 100.000 страница докумената, нису пронађени никакви докази о томе да је Трамп током кампање био у спрези са Русијом.
„Нисмо дошли ни до каквог закључка у вези са завером или преференцијама Русије“, рекао је председник Одбора, сенатор Ричард Бер.
Све оптужбе на рачун Русије о мешању у америчке председничке изборе основане су на извештају канцеларије бившег шефа Националне обавештајне службе Џејмса Клепера. Тај материјал су у више наврата користили многи амерички политичари као директан доказ „руских непријатељских потеза“, иако он заправо и не садржи никакве директне доказе.
Руске власти су више пута одбацивале те оптужбе. Руски председник Владимир Путин је раније рекао да су оптужбе о мешању његове земље у председничке изборе у САД „измишљотина“ представника Демократске партије који су тиме покушали да објасне свој пораз на изборима.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је говорио о томе да су тврдње Вашингтона да се Русија мешала у америчке унутрашње послове јасно усмерене на промену резултата америчких председничких избора на којима је победио Трамп.
Лавров је више пута истакао да се до сада није чула ни једна једина чињеница која би потврдила те наводе и да за то нема доказа.
Доналд Трамп је оптужбе о руском мешању у америчке изборе назвао „обманом“ и нагласио је да су највећи утицај на изборе имали медији који су, како је навео, лажним вестима „вриштали“ за Хилари Клинтон.
Хистерија се наставља, прети ли импичмент
Упркос томе што доказа о Трамповим „везама“ са Русијом нема, хистерија у западним медијима и међу Трамповим противницима не јењава. Експерти сматрају да се његови опоненти више не могу зауставити и да ће ићи до краја, а да им такве оптужбе служе за вршење притиска на председника.
„Ако имају доказе требало би одмах и да их изнесу или да признају да доказа нема. Али амерички извори говоре да је то државна тајна. Јасно је да се та кампања против Трампа не може зауставити, јер су сумње у ’везе са Русијом‘ снажна полуга притисака на председника. Ми смо већ имали прилике да видимо резултате тих притисака — људи одлазе из администрације, доносе се одлуке које су корисне Конгресу. У сваком случају, Конгрес би могао да започне процедуру импичмента, тј. неповерења, и ту су могућа два исхода — или ће Трамп бити скинут са власти, па ће у том случају шеф државе бити потпредседник Мајк Пенс, кога не оптужују за везе са Русијом, или ће Трамп победити и добити чврст алиби да није ’шуровао‘ са Русијом и на ту причу ће једном за свагда бити стављена тачка. У сваком случају, противречности Трампа се не своде само на руско питање, постоје и ’Обамакер‘, тј. Обамина реформа здравства и односи са другим земљама. Не мислим да је ’љубав Трампа са Русијом‘ главни фактор неслагања Трампа са елитама. Овде у суштини постоје системска неслагања“, каже за Спутњик Павел Шариков са Института за САД и Канаду Руске академије наука.
Иначе, издавач часописа „Хастлер“ Лари Флинт понудио је ове недеље 10 милиона долара за информације које ће помоћи да се покрене процедура импичмента председника САД Доналда Трампа и које ће довести до његовог пада.
Међутим, неки руски експерти су категорични у оцени да је импичмент немогућ, а истовремено оцењују и да амерички политички систем не може да преживи такав метод обрачунавања демократа са својим опонентима.
Та позиција уништава сам амерички политички систем. У САД тога раније није било и систем то не може да издржи, закључују експерти.
