Почетак ове недеље обележио је благи скок цена нафте, а нафтом марке „Брент“ тргује се за око 58 долара. Раст цена је изазван, пре свега, геополитичким факторима.
На првом месту на то је утицала ескалација ситуације на северу Ирака, где су данас владине снаге у жестокој офанзиви заузеле, нафтом богату, покрајину Киркук, која је досад била под контролом Курда. То је одговор Багдада на курдски референдум о независности, који је одржан прошлог месеца. Та победа ирачких снага је, међутим, делимично довела у питање извоз нафте из тог региона.
Ирак је други по величини произвођач нафте у ОПЕК-у, који обезбеђује око 14 одсто укупног обима производње картела, а конфликт на северу земље могао би да има директан утицај на тржиште.
Извоз нафте из тог региона, који jе износио 600 хиљада барела дневно, сада би могао да се смањи на 450 хиљада, а то може да доведе до раста цена „црног злата“. С друге стране, наводе експерти, један нафтовод је под контролом Курда, па ће ирачке власти сада морати или да обнове свој нафтовод за извоз нафте кроз Турску или да се договоре са Курдима о дељењу прихода.
Осим тога, на раст цена нафте на светском тржишту утицале су и изјаве америчког председника Доналда Трампа о иранском нуклеарном споразуму.
Трамп је одбио да потврди да се Иран придржава међународног споразума о нуклеарном програму из 2015. и запретио је да ће увести додатне санкције тој земљи, што значи да су могућа поновна ограничења на куповину иранске нафте на светском тржишту.
Према америчком законодавству, председник мора да на сваких 90 дана даје потврду да ли Иран поштује овај уговор. Сада Конгрес има 60 дана да одлучи да ли ће поново да уведе економске санкције против Техерана.
Трећи фактор који утиче на нафтно тржиште су тек започете заједничке поморске вежбе САД и Јужне Кореје у близини обале Корејског полуострва, које се одржавају у јеку напетости између Вашингтона и Пјонгјанга. Потенцијални сукоб између САД и Северне Кореје је фактор који такође „ради“ у корист повећања цена стратешких сировина.
На крају, последње статистике говоре о смањењу броја радника на америчким бушотинама, а осим тога бележи се и раст потражње једног од највећих потрошача нафте — Кине.
Осим геополитичких фактора, кључну улогу на формирање цена играју и основни фактори, као што су раст или пад броја бушотина, баланс понуде и потражње итд.
Како год било, многи аналитичари сада предвиђају да је могућ скок цена „црног злата“ и да би цена барела могла да премаши цифру од 60 долара. Они сматрају да је то „само питање времена“, али истовремено истичу да ће цене умногоме зависити од „непредвидивих геополитичких фактора“.
„Геополитички фактори су тактично питање, али постоји и стратешко питање. Ради се о томе да нафтне резерве морају да се попуне. Сада Русија производи јефтину нафту, која је откривена седамдесетих и чак шездесетих година, и то јој омогућава да издржи цену од чак 40 долара за барел. Али, убудуће ће морати и да обнавља резерве уз помоћ нових налазишта. Потрошња нафте у свету само расте, а сходно томе рашће и цене. Од 2014. године пратили смо трогодишњи период ниских цена, али тако је било у свакој кризи — и средином тридесетих и крајем осамдесетих година прошлог века, а убудуће би цена нафте требало да достигне цифру од 70-75 долара за барел, и на том нивоу би требало да остаје у наредних 20 година. Мислим да је 2018. последња година ниских цена. Нафта ће и даље зависити од геополитичких фактора, али ће генерално остати на нивоу од око 60 долара. Међутим, до 2022. године цена нафте мора да скочи на 70 долара за барел, зато што се њене резерве на копну смањују, завршавају се и мораће да се извлачи из арктичког епиконтиненталног појаса, а то радити по цени нижој од 70 долара просто је непрофитабилно. После тога, када се актуелна криза заврши, нафта ће престати да интересује медије у овој мери, и после 2022. године ми ћемо заборавити на њу и у медијима она више неће бити сензационална вест“, каже за Спутњик Дмитриј Адамидов, независни експерт за енергетику.
Има, међутим, и оних експерата који тренутно не гледају тако оптимистично када је реч о могућем расту цена нафте, али оцењују и да је одржавање садашњег нивоа добар резултат.
С друге стране, руски министар енергетике Александар Новак је саопштио да је Споразум држава ОПЕК-а и држава произвођача нафте о смањењу производње „црног злата“ увећао приходе руског буџета са 700 милијарди на билион рубаља, а прогнозирао је да би цена нафте у 2018. години могла да се креће у распону од 45 до 55 долара по барелу. Министарство економског развоја, са своје стране, сматра да ће цене у првом кварталу наредне године бити стабилне, а да ће затим почети да падају.
Новак је такође раније рекао и да Русија располаже са откривеним залихама нафте и гаса за више од 50 година.
Његов заменик Антон Ињуцин је недавно навео да цена производње једног барела нафте у Русији тренутно износи између три и осам долара, и оценио је да због тога „руска ресурсна база остаје једна од најконкурентнијих у свету“.
С друге стране, експерти оцењују да раст цена нафте помаже јачању руске рубље и уопште руском буџету.
„Руски систем опорезивања је такав да нашем буџету одговара виша цена нафте, јер се приходи који премашују очекивану цену сливају у буџет путем извозних царина и пореза на експлоатацију рудног богатства. Тај систем функционише од почетка двехиљадитих година. Нафтним компанијама није толико важно колико ће нафта коштати, 50 или 70 долара, пошто оне тај ’суперпрофит‘ дају у буџет. Буџету одговарају цене нафте које су више од 60 или још боље, од 70 долара, јер то ревитализује пословну активност и утиче на раст стандарда живота људи. Али, такав раст какав је био у периоду од 2004. до 2008, не треба очекивати. То јест, Русија ће бити у ситуацији у каквој је била Европа у периоду од 1998. до 2000: ништа критично, али вишка пара такође неће бити. Што се тиче рубље, ако не буде геополитичких потреса, повезаних са одливом капитала из Русије, она ће у таквим условима бити стабилна“, закључио је Адамидов.
