Гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“ Мандић је рекао да Србија има чиме да се похвали, а посебно истиче „мигове“ који су стигли недавно из Русије и који ће сутра бити приказани. Пилот инструктор који је летео на „миговима“ каже да га вређа када му неко каже да смо добили руски отпад.
„Авион је скупоцено средство које много значи и треба нам. Ми смо земља чланица међународних савеза, потписница уговора и конвенција и ми смо дужни да надзиремо, контролишемо, штитимо небо ове земље због прелета комерцијалних авиона. Неће вам компанија летети изнад коридора ако немате заштиту и контролу, а то ради ловачка авијација“, каже Мандић.
Он додаје да се дан-данас у Батајници налазе два авиона и два пилота, група техничара који су наоружани и спремни 24 сата, 365 дана по сваком времену да полете и да изврше задатак у случају угрожавања простора, ометања, ненајављеног упада у простор.
„Људи мисле да је небо изнад нас луфт. Није тачно. То је богатство, то треба да се штити, чува“, каже Мандић.
Историчар Предраг Марковић додаје и да је у том случају једино успешно предузеће за време санкција била Контрола лета.
„Сигурно небо је огроман ресурс поготово што смо ми велики коридор“, каже Марковић и подсећа шта се десило у Америци 11. септембра кад нема сигурности ваздушног простора.
На питање како види ситуацију у региону с обзиром и да Хрвати купују борбене авионе, Мандић каже да не воли да се упоређује са окружењем, али да је понекад и то добро не да би се показивали мишићи и провоцирала трка у наоружању, већ да то може да буде и фактор одвраћања и гарант мира.
Обојица указују да Шведска, Аустрија, Швајцарска имају снажну авијацију.
„Швајцарска је неутрална земља и има две ескадриле најсавременијих Ф 18 ловаца, а Шведска има једну од најсавременијих ловачких авијација у свету“, каже Мандић и посебно истиче да би прелазак на западну технику нама био веома скуп.
Било какво приклањање не води нас никамо, сматрају наши саговорници и сагласни су да је бомбардовање 1999. године још свеже, да су била велика разарања и да је колективно сећање тако снажно да ће бити тешко убедити убедити људе да је добро прикључити се НАТО-у.
Мандић додаје да би улазак у НАТО „тренутно био прескупа работа“, а Марковић указује да Алијанса има два велика непријатеља — Русију и Кину.
„Хоћемо ли ми у савез против њих“, пита се Марковић, а на питање да ли би војну неутралност требало озаконити он каже да су закони шара на хартији.
Мандић и Марковић су сагласни да би референдум био једино меродаван.
„Наша војна неутралност, која је и прокламована и стварна, даје нам простор да бирамо свој пут, лепо је бити играч у великим тимова и имати заштиту великих сила, али народ има ожиљке који још дуго неће зарасти“, каже Мандић.
Марковић неће пратити параду у Београду и каже да је она мајска у Москви за њега непревазиђена. Овом историчару много је дража манифестација Бесмртни пук.
„То ми потпуно натера сузе на очи. Невероватно потресан чин у којем се милиони Руса повежу са својим прецима. То је толико добра идеја иновација традиције“, каже Марковић
Он указује да је свака битка на источном фронту већа од свих губитака западних савезника заједно.
„Било које битке да се сетите са источног фронта она је већа од свих америчких и британских битака заједно. Значи, не једну него све заједно кад стављамо на једну страну и било коју руску — Курск, Стаљинград, Лењинград, Москва, битка за Будимпешту. То су битке епских размера и тај народ мученички руски и белоруски понео је крст ослобађања човечанства, али изгледа да њима данас човечанство није баш захвално“, каже Марковић и подсећа да су белоруске жртве у процентима скоро као јеврејске, а бројчано су и веће.
