Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић саопштила је руским медијима приликом боравка у Москви да Загреб може да помогне у јачању сарадње између Русије, ЕУ и НАТО-а. Нешто раније су се у Београду састали специјални изасланик САД за окончање сукоба у источној Украјини Курт Волкер и помоћник руског председника Владислав Сурков, а и српски званичници су саопштавали да би Србија могла да буде мост између Русије и Запада.
Дакле, обе ове балканске државе желе неку врсту посредничке улоге, па је питање која има веће изгледе да је добије, ако је Москви, Бриселу и Вашингтону уопште потребан посредник.
Загреб или Београд — Кремљ се пита
Кључ за ту позицију је у Москви, наглашава за Спутњик аналитичар Драгомир Анђелковић, јер од Русије зависи да ли ће то бити Србија или Хрватска.
Међутим, упозорава Анђелковић, било би нелогично да то буде Хрватска, јер је она и члан ЕУ и члан НАТО-а, па би то напросто био сукоб интереса, јер је тешко очекивати да она може буде објективан посредник између својих организација и Русије.
„Хрватска стога не може да буде посредник. Србија опет има стратешко партнерство са Русијом, налази се у процесу евроинтеграција и има коректне односе са НАТО-ом, па је, условно речено, између два блока односно између Русије и западног блока“, напомиње Анђелковић.
У таквим околностима се, према мишљењу тог аналитичара, намеће као природно решење да Србија буде посредник јер кад би Хрватска добила статус посредника онда би само стратешко партнерство са Русијом било потпуно обесмишљено.
„Логично би било поставити питање у Београду — како то да може да буде посредник неко ко је члан НАТО-а, а ми који нисмо члан НАТО-а и који избегавамо да уђемо у Алијансу, макар због тога имали и проблеме, и избегавамо да уведемо Русији санкције, не добијамо тај положај. Прихватањем да чланица НАТО-а буде посредник Москва би послала поруку државама као што је Србија да се не исплати бити неутралан“, резонује Анђелковић.
Балкан је поново постао арена сукоба Истока и Запада, констатује за Спутњик Ирина Рудњева из московског Центара за проучавање савремене балканске кризе, али тренутно нико није преузео улогу посредника између њих.
Хрватска има одређене амбиције да постане такав посредник и да буде регионални лидер, али, указује Рудњева, друго је питање колико је то реално.
Колинда Грабар Китаровић има велико искуство кад је реч о НАТО-у, подсећа саговорница из Русије, али земља коју она води тренутно не спада у категорију чак ни регионалних лидера, да не говоримо о неком ширем утицају.
Загреб још мора да стасава за велике улоге
„Осим тога, Русија, вероватно, неће пристати на посредовање Хрватске, јер Загреб има веома развијене односе са Кијевом, и украјински политичари чак разматрају могућност да искористе ’хрватско искуство‘ у Донбасу. Сваки потез Хрватске да постане посредник би изазвао негативну и чак љубоморну реакцију Београда, не само због руско-српских специјалних односа, него пре свега због константних тензија на релацији Београд–Загреб“, подвлачи Рудњева за Спутњик.
Хрватска доследно следи политику ЕУ, па се Загреб врло брзо придружио антируским санкцијама и антируским изјавама, али се сада, према мишљењу сараднице Центара за проучавање савремене балканске кризе, ситуација мења и понашање малих земаља-чланица ЕУ најбољи је доказ да Брисел преиспитује однос према Русији.
„Европа је заинтересована за обнављање сарадње са Москвом и Загреб осећа тај ’ветар промена‘. Владимир Путин се недавно састао са немачким привредницима, што још једном потврђује да кључне земље ЕУ желе да ојачају пословне односе са Русијом. Као што видимо, Хрватска је на исправан начин схватила ту поруку, јер Немачка је увек била и остаје највећи стратешки партнер Загреба“, наводи Рудњева.
Упркос томе, сугерише Драгомир Анђелковић, Хрватска свакако не може да буде посредник, јер је експонент западних интереса и то је искључиво функција курира који се труди да буде љубазан са другом страном да би деловало као да је посредник.
Обично је у тешким преговорима користан посредник, сматра тај аналитичар, али Москва и због себе и због ширег геополитичког контекста не би смела да прихвати да то буде Хрватска.
„Питање је да ли Србија може да буде посредник или нека зона као што је то некад био Исланд, где се представници великих сусрећу. Али Хрватска, понављам, не би смела да буде било шта од тога, јер је интегрални члан и НАТО-а и ЕУ“, јасан је Анђелковић.
