Србија не може у својим редовима, у врху администрације, да има оне који негирају темеље њене политике. Зато мислим да је сад на потезу Ана Брнабић као премијерка, односно Александар Вучић као шеф СНС-а да нађу начина да госпођу Зорану Михајловић искључе из Владе јер њено деловање подрива причу о избалансираности и одбрани националних интереса.
То категорично становиште има политички аналитичар Драгомир Анђелковић после уцена представника Стејт департмента Брајана Хојт Јија, реакције потпредседнице Владе Зоране Михајловић да „нико од нас не може добити благослов ако нас склања са европског пута“, и контрареакције министра одбране Александра Вулина да у Србији „на срећу не одлучују неки чланови садашње власти, попут Зоране Михајловић“.
Хојт Ји и даље дрма ли дрма
Да ли ово важно спољнополитичко питање може да пољуља коалицију на власти, односно — да се послужимо Хојтијевом опаском — седи ли и Влада Србије на две столице.
Нема сумње да Влада покушава да седи на две столице, додаје Анђелковић за Спутњик, да би имала колико год је могуће добре односе и са Западом и, наравно, стратешке везе са Москвом, која јој је кључни партнер у одбрани Косова и Републике Српске.
„Међутим, једна ствар је седење на две столице, а друго је упадање у рупу, у провалију. Оно што ради Зорана Михајловић је заговарање нечега што би потпуно урушило интересе Србије, јер она као да се понаша на начин да јој је главни град Вашингтон, а Београд секундаран, односно као да су јој амерички циљеви приоритет“, примећује Анђелковић.
С друге стране, научни сарадник Института друштвених наука Невен Цветићан, каже за Спутњик да свака власт, не само ова тренутна у Србији, садржи у себи различите фракције.
„И уопште, особина политике је да немамо потпуну хомогеност унутар политичких група. Вешти политичари се и служе различитим фракцијама како би успели да се одрже, а једна од тајни тог заната јесте да се нађе баланс међу различитим фракцијама, што у овом случају ради актуелни председник Србије“, констатује Цветићанин.
Све тонове које смо чули, напомиње тај сарадник Института друштвених наука, можемо на неки начин тумачити као позиционирање и одређених људи у влади који нису рекли ништа ново јер је познато какве ко ставове има унутар владе и, напросто, то је део општег позиционирања које није само актуелно у Србији већ и у Европи и у свету зато што живимо у времену позиционирања као таквом.
„Још је рано говорити да ће након свега што се дешавало у дипломатском смислу да се деси нешто драстично зато што у политици догађаји не искрсавају тек тако. Оно што је мерна јединица стабилности било које политичке гарнитуре јесте легитимитет међу грађанима и док је он стабилан и политика је стабилна. Закључак је да вероватно у кратком период не треба очекивати драматичне, а у дужем луку зависи од различитих дипломатских вектора који су у игри, што је веома тешко у овом моменту предвидети“, резонује Цветићанин.
Никако то није борба врабаца у песку
Нормално је да мале земље у окружењу јаких на неки начин покушавају да иду ивицом, подсећа Драгомир Анђелковић, па у неким сегментима и политичари да колаборирају.
„Но, између национално-конструктивне колаборације како би се извукла корист за државу и личног служења странцима, квинслиншког односа, огромна је разлика. Оно што Зорана Михајловић ради потпуно је дисквалификује од тога да буде члан Владе, и оно што се дешава не би смело да прође без реакције“, подвлачи Анђелковић.
Једна ствар је да у влади постоје различита мишљења, једна ствар је да постоје различити концепти, поготову у коалиционим владама, појашњава своје становиште Анђелковић, а друго је да неко ради против националних интереса.
„Ово не би смело да буде локализовано као сукоб Александра Вулина и Зоране Михајловић, ово мора да добије разјашњење јер ако Зорана Михајловић ради ово што ради, онда је проблем у политици државе Србије“, тврди Анђелковић.