Високи показатељи остали су и у новом миленијуму: 2016. године стопа развода пала је на 4,1. У просеку, разводи се сваки трећи пар, у неким регионима, према статистичким подацима, чак сваки други пар.
Дописник Спутњика утврдиo је зашто се људи у модерним породицама све више разводе, због чега млади људи не журе са венчањем и колико заправо живи љубав.
Рани узраст, три проблема, једна невоља
Данас о проблемима у породици разведени мушкарци и жене разговарају не само са најближима, него и анонимно на друштвеним мрежама. У већини случајева разлози су исти: нестала су осећања, превара, неко од супружника пије или се стварност испоставила далеко од очекиване. Од честих разлога су „он није могао да обезбеди нашу породицу“ и „са њом нисам видео нашу будућност“.
Николај (име је промењено) прича да је живео са својом женом само три месеца и схватио да неће успети да спаси породицу.
„Делимично сам крив и сам, јер сам је размазио и дозволио да ми се обеси о врат. Она је била зависна од трачева, турских ТВ серија и хране. А ја сам из интелигентне породице, имам и друге циљеве — каријеру, образовање, развој. Хтео сам да јој то пренесем, али њој то није било занимљиво“, наводи он.
Николај додаје да жена није хтела ни да се бави кућним пословима, али је хтела „много да шета и троши новац“.
„Многи ће рећи и биће у праву: где сам гледао? Али ја сам био заљубљен у њу. Нисам пио, нисам правио скандале, нисам је тукао. Нисам је варао. Добро сам зарађивао. Али односи су отишли предалеко. Након што је сазнала да желим развод, почела је да говори комшијама, рођацима и колегама да сам импотентан. Чак сам помислио да је тужим због клевете, јер је заправо она имала здравствене проблеме, постоје налази“, говори овај човек.
Московљанка Светлана живела је са својим мужем 15 година, али се развела, јер је он често пио. „Дошао је тренутак када више нисам могла то да поднесем и поднела сам захтев за развод“, каже она. „Мој муж је сазнао за то, али није долазио на расправе у суду. Ипак смо се развели. „Засад живимо у истом стану, јер он нема где да оде. Заједно васпитавамо 13-годишњу кћерку и бојим се да јој кажем да само се отац и ја развели, јер је она веома рањива. Муж, који је сада већ бивши, повукао се у себе, много ћути, тугује, почео je сасвим мало да ради.“
„Формална белешка „неспојивост карактера“ коју предлаже матична служба, укључује читав низ различитих разлога: најчешћи су алкохолизам, агресивно понашање мужа и превара.
Н као независност
Детаљнију слику узрока развода обезбеђују дугогодишње анкете. Социолози су уопштили резултате и утврдили да развод, као и брак у савременом друштву, више зависи од индивидуалних разлога него утврђених норми, као што је било у совјетско време. На ревалуацију породичних вредности утицао је период стагнације, перестројка, распад Совјетског Савеза и економске кризе. Социолози сматрају да је друштво постало слободно, а свака особа самостална.
Стручњаци су такође дошли до закључка да је појављивање могућности за развод омогућило човеку увереност у своје способности. Тако он може да покаже да сам управља својом судбином. „Ростат“ подржава ове закључке: скок у броју развода забележен је већ ’80-их година — до 4,2 на 1.000 људи. Даљи раст се наставља: деведесетих година био је 4,5, почетком двехиљадитих већ 5,9.
Нови сукоби
Социолози су дошли до закључка да данас нема потребе да неко ступи у званичну заједницу са неким само да би себи и свом детету обезбедио све што је потребно. Вредности су се промениле, лични раст и слобода постали су важнији. Разведене жене, самохране мајке, као и самохране очеве, више нико не осуђује. Развод се не сматра нечим срамним.
Истраживање социолога са Универзитета Стенфорд, Мајкла Розенфелда, показало је да је 69 одсто развода у свету идеја супруге. Русија није изузетак: истраживачки центар „Суперџоб“ закључио је да 57 одсто развода иницирају жене.
Важан моменат је и даље економска зависност једног супружника.
Адвокатска брига
Често муж и жена ни сами не знају зашто им је био потребан тај брак и зашто сада желе да се разведу. Статистички подаци то потврђују: само 10 одсто анкетираних Руса верује да је развод крајња мера и да брак треба покушати да се спаси по сваку цену.
Осамдесетих година постојала је пракса када су судије постајале делимично психолози и покушавали да сачувају односе.
У савременом законодавству такође постоји могућност помирења. Према члану 22 Породичног закона Руске Федерације, уколико је један од супружника против развода, суд може дати три месеца за помирење и одложити поступак. Међутим, према речима Сергеја Серог, готово да нема позитивних случајева: „Не знам за такве случајеве. Али постоји доста проблема око имовине“.
Он је додао да се приликом раскидања брака поступак поделе имовине јавља у око 75 одсто случајева. Спорови о деци су много ређи — не више од четвртине случајева.
Колико живи љубав
Ако је огромна већина мушкараца и жена почетком двехиљадитих ступао у брак најкасније до 25 године, сваке године младенци постају „старији“. Велика већина оних који ступају у брак 2016. године био је старости 35 година. При томе се број развода у земљи током година готово да не смањује, што можда побија стереотип „брак у зрелом добу чини брак одрживим“. Према подацима „Ростата“: за прве четири године заједничког живота јавља се 40 одсто развода. Још 23 одсто парова се растаје након десет година брака. Преосталих 37 одсто бракова раскида се након десет или више година.
Психолог Јелена Турлина сматра да се, по правилу, разводи дешавају јер људи нису имали јасну представу о томе зашто им је потребна породица и нису добро познавали особу са којом су склапали брак.
„Ово је првенствени разлог за развод: партнери су једноставно пожурили да се венчају. Девојка жели да ’побегне у брак‘, јер је њена породица можда вршила психолошки притисак. На пример, речено јој је да некако ’није нормална‘. Мушкарац од своје младости такође може да има своје комплексе, свест о имагинарном неуспеху. Журба је у овом случају основа за развод. Када се људи боље упознају, може се испоставити да муж воли да пије, а да је супруга хистерична особа“, истиче Турлина.
Она је уверена да је неопходно борити се за брак, када заиста има шта да се сачува. Ипак, према њеним речима, институција брака није превазиђена, већ се значајно променила у односу на претходне генерације.
„Сада се брак заснива на другим принципима: многи мушкарци траже домаћицу за свој дом, због регуларности у свом интимном животу, неки су подложни јавном мњењу — наводно ’дошло је време‘. Такође постоје мушкарци или девојке које желе да остану код куће и не раде. А раније се брак одржавао на вођењу заједничког живота, зависио од материјалног благостања супружника, плус морални темељи и стереотипи у друштву нису омогућавали брзе разводе“, истакла је она.
Често људи не знају како да живе у браку: њихов главни задатак је једноставно да се удају или ожене. Након тога, сматра психолог, многи почињу да раде без обраћања пажње на интересе супружника. „И мушкарци и жене размишљају: ’Сада могу да радим све што желим‘. Након стављања потписа код матичара више нико не покушава да остави добар утисак на партнера. Али то често није зато што супружник не поштује мишљење друге половине: ради се о томе да он не зна како да се понаша другачије“, уверена је Турлина.
