„Ово је показатељ да тај процес (признавања) може да иде и у обрнутом смеру и зато је тај догађај значајан“, рекао је Дачић у емисији „Упитник“ на РТС-у.
Он је указао на то да многе земље нису у току и не улазе у суштину проблема са којима се Србија суочава када је реч о Косову, те доносе одлуке под одређеним притисцима и под утицајем великих сила „о којима можда некад довољно и не просуде“.
На питање да ли случај Каталоније баца ново светло на дијалог Београда и Приштине, Дачић каже да „свакако да баца“.
„Ово је сада нова чињеница. До сада се само говорило о томе, а сад се стигло у њихово двориште, мада је то све на неки начин наше двориште“, рекао је министар.
Дачић је нагласио да Косово није имало мањак аутономије нити демократских права, већ је чак имало виши степен аутономије, попут републике.
„Проблем је настао када су они хтели републику“, указао је Дачић.
Упитан да ли се каталонским случајем отвара нова могућност за сценарије попут оног који је данас изнет у оквиру унутрашњег дијалога о Косову да би Србија требало да тражи пуну политичку аутономију за север Косова, Дачић напомиње да прво треба да се расправља о томе да ли је Косово држава или не, а онда да се прича о аутономији „у оквиру те државе“.
Према његовим речима, ако се као аргументација за самоопредељење користи да је нека мањина негде злостављана, онда Срби у Хрватској одавно имају право да направе своју државу.
Дачић је поновио да Србија подржава територијални интегритет и целовитост Шпаније, наводећи да између Каталоније и Косова постоје многе разлике, али је сличност у томе што је у оба случаја реч о једнострано проглашеној независности.
„Каталонски народ нема своју државу. Албански народ има своју државу, а тај што говори о томе да је Косово ’суи генерис‘, треба пре свега да се замисли над тим“, рекао је Дачић.
Министар је упозорио да Каталонија може да гурне Европу у хаос.
„Прва хаотична ситуација ће настати између Белгије и Шпаније због (каталонског лидера Карлеса) Пуџдемона“, рекао је Дачић.
На питање да ли Шпанија може да заврши као СФРЈ, професор Факултета политичких наука Иво Висковић сматра да се то не може догодити када се погледају међународне околности.
„Мислим да је сада ситуација другачија, ради се и о схватањима политичара и стручњака да нема основа за каталонску независност“, рекао је Висковић.
Како је објаснио, самоопредељење се може извршити у два случаја, прво ако се ради договорено, чега у случају Каталоније нема, а друго ако централна власт врши тортуру дуже време и крши људска права што такође није присутно у случају Каталоније.
Висковић стога сматра да Каталонија не може да добије независност.
Професор ФПН-а је напоменуо да се сецесије често изводе по принципу односа снага, а да је међународно право у другом плану, те је закључио да Каталонија очито нема подршку из иностранства и да је у неповољном положају.
Бивши амбасадор Србије у Шпанији Триво Инђић такође не сматра да се може правити паралела између Шпаније и СФРЈ и наводи да Каталонци желе самосталност као стар народ.
„Назив Каталонија старији је од назива Шпанац“, рекао је Инђић и подсетио да је језик Каталонаца био забрањен за време Франциска Франка.
Он је упозорио да би други шпански региони могли да се солидаришу са Каталонцима и траже независност, наводећи као пример Баскију и Канарска острва.
