Оригинал Дејтонског споразума, за којим се годинама трагало у Босни и Херцеговини, пронађен је код једног од радника обезбеђења некадашњег председника Скупштине РС Драгана Калинића.
Како се тако важан документ нашао у приватним рукама, утврдиће истрага, али није први пут да се тако нешто догађа. Историчар Бојан Димитријевић наводи пример оригиналне пресуде Дражи Михаиловићу, која је пре неколико година није пронађена у архиви, већ такође код приватнe особе.
За сваког историчара који се бави ратовима на простору бивше СФРЈ деведесетих година, проналазак оригинала Дејтонског споразума значајно је откриће, каже Димитријевић, с обзиром на недостатак и неких других оригиналних докумената из тог периода.
„Тако да је ово добра вест. С друге стране, то говори о томе да се на овом простору неки кључни документи налазе код људи који су приватна лица и до којих су дошли на овај или онај начин. То је последица превеликог окретања ка историји, а с друге стране, у суштини, небриге за историјске артефакте“, каже Димитријевић.
Нестанак докумената попут Дејтонског споразума говори о небризи носилаца политичких функција, који, како Димитријевић каже, не обраћају пажњу на то како се чувају документи и ко их односи са столова.
„То може да значи да је некоме од тих људи који поседују оригиналне примерке докумената то с једне стране и колекционарска вредност, која се мери хиљадама евра или долара. А може да му причињава и емотивно задовољство“, објашњава Димитријевић.
Међутим, за Жељка Кунтоша, оптуженог за крађу споразума, споразум није имао емотивну вредност. Кунтош је оптужен и за трговање утицајем, односно желео је да споразум „уступи“. И то за 100.000 конвертибилних марака (50.000 евра).
Коме би га уступио, пита се стручњак за безбедност Предраг Ћеранић и даје одговор: ономе коме је до „Дејтона“ највише стало — Републици Српској.
„Познато је да институције РС, поготово њен председник, инсистирају и траже строго поштовање слова Дејтонског споразума. Не духа, како се то уврежило у политичком дискурсу у Сарајеву, где се под ’духом‘ подразумева шири оквир, а не конкретно и доследно поштовање Дејтонског споразума. РС, дакле, инсистира на доследном спровођењу ’Дејтона‘ и на враћању отетих надлежности“, каже Ћеранић.
Зато се у РС и користи кованица „скривени Дејтон“, наставља Ћеранић. У БиХ се, према његовим речима, догађа замена теза, према којој онај који доследно брани Дејтонски споразум и инсистира на његовом стриктном спровођењу бива оптужен за његово кршење.
Сада када је оригинални примерак Дејтонског споразума пронађен, требало би га, каже Ћеранић, максимално експлоатисати.
„Потребно је стварати утицај у јавном мнењу и у домаћим и међународним институцијама да је кључ излаза из свих политичких проблема у БиХ строго поштовање Дејтонског споразума и враћање отетих надлежности Републици Српској“, каже Ћеранић.
Због интервенционизма неколико високих представника, међу којима Ћеранић посебно издваја Педија Ешдауна, Дејтонски споразум је окрњен. Излаз из политичких неспоразума насталих таквим интервенцијама он види у стриктном поштовању „Дејтона“.
Проналазак оригинала Дејтонског споразума је аргумент више у рукама институција РС у случајевима попут оног када је Суд БиХ одлучио да војну имовину РС књижи као имовину БиХ и слично.
БиХ не може да постоји мимо носилаца суверенитета, а то су, према Ћеранићевим речима и слову Дејтонског споразума, ентитети. У споразуму су таксативно наведене надлежности централних власти, док све остале надлежности припадају ентитетима.
Дејтонски споразум није једини документ који је нестао из институција током последњих година. За још низом докумената се трага. Оригинал Дејтонског споразума не постоји ни у Београду, а тадашњој Југославији је један примерак, као потписници споразума, припадао.
Садашњи министар спољних послова Србије и председник СПС-а, партије чији је председник био Слободан Милошевић, августа ове године рекао је да је примерак Дејтонског споразума из Београда украден после 5. октобра, док први министар спољних послова СРЈ после 5. октобра, Горан Свилановић, тврди да он није затекао примерак споразума када је постао министар.
Када је говорио о крађи Дејтонског споразума, Дачић је поменуо нестанак још једног документа — папира који је потписао Ричард Холбрук, на коме се у име САД обавезао да ова земља никада неће признати независност Косова.
„Сви Милошевићеви сарадници тврде, а његова секретарица се куне да је Милошевић звао и да јој је дао папир на коме је Холбрук, тадашњи главни преговарач између Запада и Србије и амерички изасланик, потписао Милошевићу (током преговора 1998. и 1999.) да Америка никада неће признати независност Косова“, рекао је Дачић.
Оригинал Дејтона нестао је и из Сарајева, а током грађанских немира у том граду 2014, запаљена је зграда Архива БиХ и још увек је непознато колико је историјских докумената изгорело или нестало.
